Српске државне институције (не)видљиве на друштвеним мрежама

Само шест од 30 институција, колико их је обухваћено анализом, изабрало је да о својим активностима информише кориснике на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Јутјубу, док пет институција нема налог ни на једној друштвеној мрежи.

Такође, истраживање Института показало је да велики део институција има један налог мање, најчешће запостављајући Инстаграм.

Министарство унутрашњих послова највише је праћено на свим друштвеним мрежама, посебно је приметно на Инстаграму, Министарства правде, одбране и државне управе активна су на Твитеру, а Министарство за европске интеграције на Фејсбуку.

Већина институција које имају налог на Фејсбуку одговарају на поруке истог дана – Министарство правде, Министарство омладине и спорта, Канцеларија за КиМ, Министарство културе и информисања, Министарство за европске интеграције, Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом и Министарство финансија.

Из Института кажу да су у року од 24 сата одговорили Министарство одбране и Војска Србије, док је Министарство државне управе и локалне самоуправе одговорило после 12 дана.

Неуредно, непрегледно, неажурирано...

Један од закључака истраживања јесте да су интернет сајтови државних институција „неуредни, непрегледни, неажурирани и често без јасног контакта коме се обратити за помоћ“.

Иако је ажурирање Информатора о раду једном годишње законска обавеза институција, Институт наводи да се на страници Канцеларије за КиМ налази информатор из 2014. године.

„Имајући у виду да информатори садрже информације о запосленима, организационој структури, контакте и друге значајне податке за рад институције, питање је да ли су те информације важеће, с обзиром на то да информатори неких институција нису ажурирани и по више година“, кажу из Института.

Додају да се у вези са тим грађани ни не могу ослонити на веродостојност података која стоје на званичној страници институције, те се на тај начин троши време грађана и привреде док покушавају да дођу до одређене информације која им је значајна, а могла се наћи у Информатору о раду или на интернет презентацији.

Иако већина интернет страница има одељак са контактима, подаци до којих се дошло током истраживања, наводе из Института, показали су да су то најчешће најосновнији и непотпуни контакти, који грађане упућују на централу или захтева да попуне форму за коју се не зна коме се шаље, да ли и ко је чита.

Вишејезичност ретка

Такође, део истраживања тицао се редовности ажурирања вести, саопштења или најава, те је закључено да су ретке институције које обраћају пажњу на све три рубрике, али да је изузетак интернет страница Владе Србије, која редовно објављује саопштења и ажурира информације на својој страници.

Седам министарства, наводи се у истраживању, нема одељак сајта на енглеском језику, а вишејезичност, укључујући и језике националних мањина је реткост.

Као институције са одговорнијим ставом према дигитализацији, када је у питању интернет презентација, издвајају се Народна скупштина, коју следе Министарство унутрашњих послова и Министарство спољних послова.

Институт за европске послове спровео је истраживање о видљивости институција политичког система Србије на основу њихових званичних интернет презентација и налога на друштвеним мрежама.

Истраживање је обухватило тридесет државних институција, које су задужене за неометано функционисање јавне управе и спровођење уставних и законских начела.