Србија улази у пројекат нуклеарне будућности

На обали Дунава у Земуну, у кампусу Института за физику, у Србији ће заправо бити изграђен један од центара ЦЕРН-а, Европске организације за нуклеарна истраживања, у којој више од 15 хиљада највећих светских стручњака открива тајне универзума.

Велики хадронски сударач, постојећи акцелератор ЦЕРН-а, смештен под земљом испод територије Француске и Швајцарске, нашао је одговоре на највећа питања модерне науке, али може да ради још највише три године.

Да би на време био изграђен нови, потребне су нове технологије, на којима ће радити и научници из Србије.

На пројектима ЦЕРН-а већ ради 30 научника из Србије. То су стручњаци Института „Винча“, Физичког факултета, Природно-математичког факултета Новосадског универзитета, а највише их је са Института за физику, који ће бити центар места на коме ће српски научници дати допринос изградњи новог уређаја за убрзавање честица.

Министар задужен за иновације и технолошки развој Ненад Поповић каже за Спутњик да је реч о револуционарном пројекту чије финансирање са око пет милиона евра обезбеђује Влада Републике Србије.

„Пројекат 'Верокио' се суфинансира из средстава кредита Европске инвестиционе банке, а oстатак обезбеђују међународни партнери“, наводи Поповић.

Поповић додаје да ће милион евра у пројекат уложити и сам Институт за физику, јер ће се „Верокио“ налазити под његовим кровом. „Новац ће бити утрошен на изградњу објеката Центра површине три хиљаде квадрата и објекта постројења за израду прототипова, а опремићемо и специјале кабинете“, каже министар Поповић.

„Циљ пројекта је да заједно са стратешким партнерима Института за физику, а то су водећи светски центри, као што су ЦЕРН или ИНФН, мрежа националних института Италије и ДЕСИ, највеће научно постројење Немачке, у сарадњи са Истраживачком станицом 'Петница', повеже постојеће експертизе на пољу суперрачунарства“, наглашава Поповић.

„Реч је о моделирању комплексних система, прикупљању, визуелизацији и анализи великих скупова података, развоју и примена нових неинванзивних система. Све те експертизе треба да се фокусирају на решавање конкретних проблема везаних за развој нових генерација акцелератора и детектора“, објашњава министар.

Поповић додаје да је почетак радова планиран за следећу годину, чим буде завршен посао у вези са потребном документацијом. Он истиче да ће кроз пројекат „Верокио“ Институт за физику још јаче и стручније сарађивати са својим стратешким партнерима, водећим светским научним центрима, а пре свега са Институтом ЦЕРН.

Очигледно је, и светски познато, пише Спутњик, да Србији не мањкају млади научници, али је чињеница да српска привреда за њима каска. На питање да ли је као ресорни министар у успео да отвори питање сарадње српске привреде са ЦЕРН-ом каже да су он, премијерка Ана Брнабић и руководство Института за физику разговарали о томе са српским представницима у ЦЕРН-у.

„То је сигурно један од елемената који ћемо у наредних шест месеци покушати максимално да промовишемо у индустрији Србије, како би сарадња била двосмерна и у домену у индустрије. Чак и данас индустрија Србије има удео у ЦЕРН-у, наравно, из ранијег периода, али сада дефинитивно морамо учинити много на промоцији“, нагласио је Поповић.

Како је додао, потенцијал који данас постоји у Србији можда није аутоматски адекватан. „Уз мале технолошке, иновационе помаке, а тиме ћу се лично бавити, сигуран сам да ћемо у наредних годину дана наћи могућност да део наше привреде који може да да свој допринос у сарадњи са ЦЕРН-ом ту прилику и искористи“, навео је Поповић.

Поповић додаје да би пресудну улогу у овом делу сарадње могле да имају српске компаније које се баве информационим технологијама, јер оне имају највећи, у свету познат потенцијал.

Србија тренутно има статус придруженог члана ЦЕРН-а, што јој омогућава да користи сва права као и сталне чланице најпознатијег научног института у историји.

У Србију за десетак дана стижу представници ЦЕРН-а који ће о пројекту „Верокио“ разговарати са премијерком Аном Брнабић, јер Центар је један од седам приоритетних пројеката Србије у области науке и технолошког развоја, наводи Спутњик.