Уз сателите Сентинел, српски пољопривредници до бољих усева

Главна улога робота Лала и Соса годинама је била да, када их научници „пошаљу“ у њиве, одреде квалитет земљишта, како би се знало шта на тој земљи успева, а они су однедавно, захваљући научницима који раде у институту, добили помоћ сателитских података у свом послу.

„Биосенс“ је обезбедио Србији приступ тим подацима, иначе резервисаним за чланице ЕУ, тако што је победио на европском такмичењу најбољих пројеката на коме је учествовало више од 200 пријављених организација из целе Европе.

Инститит је тиме добио право да се назива Европским центром научне изврсности, а Србија прилику да, раме уз раме са Италијом, Немачком и другим земљама ЕУ, приступи подацима које, у оквиру програма Коперникус, сакупљају сателити Сентинел.

Коперникус је, иначе, како је за Танјуг објаснио истраживач на том институту Оскар Марко, програм Европске агенције за истраживање свемира вредан седам милијарди евра, у оквиру којег се, путем сателита Сентинел, прикупљају подаци, који се користе да би се грађани ЕУ заштитили од криза.

„Они служе да се заштитимо од недостатка хране, од енергетске кризе, за управљање обрадивим површинама, а користе се и у шумарству и метеорологији“, објашњава Марко.

„Ако се ту годинама сејала култура која исцрпљује земљу, на основу ових слика можемо да проценимо да ли је једне године потребно зесејати неку другу, која узима мање минерала из земљишта, како би се оно одморило“, наводи Марко.

Пољопривредници ће тражити објашњења. Неки кажу да су и до сада користили технологију за планирање и да је свака таква помоћ добродошла.

„Ја обавезно добијам рецимо поруке кад се појаве неке болештине. То је вероватно од дистрибутера који ми достављају семена било за пшеницу, било за кукуруз, тако да одмах на време преузимам мере предострожности да спречим болести, да спречим било какве штеточине које се појављују у засејане парцеле“, објашњава пољопривредник из Пирота Предраг Пејчић.

Више информација, кажу у Привредној комори Србије, произвођаче ставља у бољу позицију на тржишту, а шира слика терена могла би да поспеши њихово удруживање.

„Кад им дате прилику да схвате, да упореде искуства онда наравно и на много логичнијим основама приступају неком удруживању. То је већ на нивоу флоскуле у Србији колико је тешко удружити пољопривреднике да би заједничким наступом остварили веће резултате. Декларативно многи схватају, али у пракси је тешко помирити комшије, то је најтеже“, каже Вељко Јовановић из Привредне коморе Србије.

Уз бољу организацију и боље планирање, мање је и изненађења кад плод сазри. Показало се да уз класичне методе обраде земље принос може да варира и до четири пута. 

„Ми верујемо да је будућност Србије у једној савременој ефикасној и одрживој пољопривреди која се више не може ни у Србији ни у свету радити на класични начин како се до сада радило, то једноставно није довољно добро. Ми примењујемо ај-ти, разне области ај-тија, почевши од сензора па све до сателитских снимака. Победили смо на Европском конкурсу за научне центре изврсности и уз велику помоћ Владе Србије ми сада заједно радимо на стварању једне нове пољопривреде Србије“, напомиње Весна Црнојевић Бенгин.

Према подацима из 2012. године, у Србији је више од 3,4 милиона хектара обрадиве површине. Просечна фарма величине је између две и пет хектара и углавном је реч о породичним газдинствима. 

У Институту „Биосенс“ је основан и Национални Сентинел центар, посредством којег ће се, каже Марко, обезбедити да сви привредни субјекти, владине институције, високошколске и научно-истраживачке установе у Србији бесплатно добију Сентинел информације које могу да буду од изузетног значаја за њихов рад: „То практично значи да ће сви заинтересовани моћи потпуно бесплатно да преузму сателитске слике са сателита, и тиме дајемо огроман замајац пољопривреди“.

Дугорочно гледано, према Марковим речима, овакво управљање пољопривредом ће омогућити компетитивност наших произвођача тако што ће омогућити да се израчуна како уз минимална улагања добити највеће могуће приносе.