Нова година доноси мноштво технолошких новитета

Уредник технолошке рубрике Џејмс Титкомб очекује успон технологије биометријске идентификације, од отисака прстију до структуре вена.

Титкомб сматра да технологија која може да идентификује људе скенирањем језика или преко ириса, односно дужице ока, није више ствар научне фантастике.

Биометријска технологија није новост и све више постаје саставни део наших живота. Већ постоје примери мобилних телефона које корисници откључавају отисцима прстију, банке користе технологију препознавања гласа, а пасоши садрже идентификационе чипове.

Када је реч о развоју науке у 2017. години, могли бисмо да будемо сведоци прве трансплантације људске главе или новог напретка у лечењу рака, сматра Сара Нептон, уредница у научној рубрици Телеграфа.

Према њеним речима, има наговештаја да би 2017. године могле да се догоде изузетне иновације и открића.

Бебе са ДНК три родитеља могле би први пут да се роде у Британији, пошто Агенција за људску оплодњу и ембриологију почиње да издаје дозволе клиникама.

Та техника, коју је открио Универзитет у Њукаслу, користи ДНК донора друге мајке за лечење беба од болести као што је мишићна дистрофија.

Италијански неуролог Серђо Канаверо се припрема да следеће године изведе прво пресађивање главе, а први пацијент ће бити 31-годишњи Валериј Спиридонов, који пати од Верднинг-Хофманове болести.

Испитивање нових лекова против Алцхајмерове болести улази у финалну фазу, што значи да би деменција могла да се лечи.

„Мајкрософт“ је прошле године отворио прву лабораторију за истраживање лечења рака који би се дешифровао код оболелих ћелија, како би оне могле да буду репрограмиране. Први резултати би могли да буду објављени 2017. године, предвиђа Телеграф.

Када је реч о зика вирусу, милиони комараца у јужној Америци ће бити инфицирани бактеријом и пуштени у Бразил и Колумбију ради сузбијања тог вируса.

Научници се надају да ће се инсекти мешати са локалним комарцима и допринети смањењу њихове способности преношења болести.