Пут од соларних панела – технолошко достигнуће или лудост?

Километар соларног пута отвара министарка животне средине Сеголен Ројал, која овај подухват представља као пример енергетске транзиције, а опрема се производи у месту где се пут и налази, у малој заједници у Нормандији, Турувр о Перш, која има 3.400 становника.

Иако је у свету било покушаја да се поставе панели на путеве како би се енергија добила без нарушавања природе и пејзажа, није било пројеката оволиких размера – како преноси француски Монд, постављено је 2.800 квадратних метара панелних плоча.

Силицијумски листићи за генерисање струје прекривени су заштитном смолом која, према речима партнера у „Ватвеју“, омогућава да по овом соларном путу иду сви типови возила, чак и тешки камиони, а да се пут не оштети. Поред тога, смола омогућава и добро приањање гума на путу.

Иницијално је најављено да би километар овог соларног пута могао да снабдева енергијом 5.000 домаћинстава, али еколошки сајт Репортер преноси да је у ствари реално да се снабдева само 50 њих, а различитих информација било је и у погледу количине струје, тако да је, како преноси Монд, прво из Министарства екологије најављена производња 17.963 киловат-часа дневно, а онда је овај податак исправљен на 20 пута мању количину од 790 киловат-часова.

Стручњаци и поборници обновљивих извора енергије, међутим, нису једногласно подржали овај пројекат, а пре свега доводе у питање цену и ефикасност, односно економску одрживост.

„Без сумње је реч о техничком достигнућу, али да би се развили обновљиви извори има других приоритета од новотарије за коју знамо да је скупа, а нисмо у потпуности сигурни да ради“, рекао је потпредседник Мреже за енергетску транзицију ЦЛЕР и генерални директор удружења за соларне изворе „Хеспул“ Марк Једличка.

Како преноси Монд, председник Синдиката за обновљиве изворе Жан Луј Бал доводи у питање одрживост пројекта. У тексту се наводи да је Ројал изнела план да се под панелима нађе 1.000 километара пута, што би значило да треба уложити пет милијарди евра, док цена по инсталираном вату максималних капацитета на овом путу износи 17 евра, на крововима је 1,3 евра, а на тлу један евро.

„Ватвеј“ рачуна да би до 2020. године могао да снизи производну цену на ниво стандардних соларних панела, а у „Коласу“ сматрају да је тај циљ амбициозан, али реалан. Наводе и да је цена производње стандардне соларне енергије смањена за 60 одсто између 2009. и 2015. године.

Како преноси француски Експрес, проблем је и мања ефикасност ових панела у односу на накривљене стандардне панеле, па на 300 киловат-часова инсталираних капацитета плоче „Ватвеја“ произведу пет до 10 киловата мање од накривљених панела на крововима.

Скептици се питају и да ли ће панели заиста бити отпорни на саобраћај ван „лабораторијских услова“, будући да ће прелазити и тешки камиони, а биће и временских непогода.

Портал Репортер доноси и заједљиве оцене аналитичара за соларне изворе из аналитичарске куће Блумберг њу енерџи фајненс, да се чини да је соларни пут средство за субвенционисање француских предузећа која производе опрему, а не средство за производњу струје.

Оснивач Бнеф наводи сатирично да је француско предузеће добило субвенцију за изградњу соларног пута са отплатом инвстиције од 170 година, без могућности да буду комерцијално исплативи.

Постављању соларних панела претходило је пет година истраживања и тестова. Овај пројекат под називом „Ватвеј“, што би у преводу било „пут вата“, спроводи предузеће за јавне радове „Колас“ и Национални институт за соларну енергију (ИНЕС), уз сарадњу са Комесаријатом за атомску енергију и алтернативне енергије (ЦЕА) и Универзитетом у Савоји.