Ново стакло које се експресно самозатамњује и штеди енергију

Како је објављено на сајту тог факултета, иако постоје слични примери самозатамњујућег стакла, новооткривени начин је много бољи јер стакло постаје потпуно црно и то за много краће време него што је то до сада био случај.

Предност у односу на постојеће материјале јесте и то што је за затамњивање и посветљивање стакла потребно веома мало енергије како би се то стање одржало, односно електрицитет је неопходан само за покретање промене, а не и за одржавање у том стању.

Нову технологију развили су професор хемије на МИТ-у Мирчеа Динка, полазник докторских студија Калид Ал-Каби и асистент на Брандајс универзитету Кејси Вејд.

Како је Динка објаснио, њихово откриће користи електрохроматске материјале, који мењају боју и транспарентност као реакцију на електрични напон.

“Ово је потпуно другачије од фотохроматских (фото-осетљивих) материјала који могу да се нађу у наочарима за сунце и који постају тамније када светлост буде јача. Такви материјали спорије реагују, а промена у њиховој прозирности је много мања”, рекао је Динкал.

Он је додао и да је њихово откриће боље и од постојећих електрохроматских материјала који се тренутно примењују у „боингу 787“, којима је потребно неколико минута да потамне, а чак ни тада то не буде потпуно црно, већ само тамнија нијанса зелене.

Разлог за спору промену нијансе лежи у томе што се она базира на кретању електрона, који прозору дају негативни електрични набој, да би му затим позитивно наелктрисани јони вратили електрични баланс и створили ефекат промене боје.

Међутим, док се електрони крећу веома брзо кроз материјал, јони то чине знатно спорије, што доводи до успоравања читавог процеса.

Тим са МИТ-а је то превазишао употребом сунђерастих материјала, такозваних метал-органских оквира (metal-organic frameworks - MOFs) који могу да проводе и електроне и јоне великом брзином.

Такви материјали у употреби су већ 20 година због своје могућности да унутар структуре складиште гасове, али научници са Масачусетског технолошког института су први који су искористили њихова електрична и оптичка својства.

С обзиром на то да су својства материјала приказана у лабораторијским условима, следећи корак истраживачког тима јесте да направи узорак за тестирање, величине једног квадратног инча (6,45 квадратних центиметара), како би она била приказана потенцијалним инвеститорима, али и да би се утврдили трошкови евентуалне производње прозора од тог материјала.

Као додатак самопотамњујућем прозору материјал би могао да се искористи и за екране уређаја мале електричне снаге, попут оних какве користи Киндл е-читач, али, како је истакао Динка, то би било засновано на потпуно другачијем приступу.