Дојче веле: Кад је твит бржи од памети

Паметни телефони су у петак увече почели да вибрирају убрзаним темпом. Нови твитови, поруке преко апликације Вотсап или Перископа, а све о једној теми - нападу у Минхену. 

У нашем, дигиталном добу, поглед на друштвене мреже подразумева се поготово када је реч о врућим вестима. Ретко се уопште ишта може догодити, а да у близини није неки очевидац са камером мобилног телефона на готовс и интернет везом, спреман да сместа подели информације са светом. Али баш су напади попут оних у Минхену или Ници тренутак када друштвене мреже једновремено показују своје лице и наличје.

Традиционални медији, чак и када у њих великодушно убројимо и интернет портале, немају никакве шансе да буду бржи нити да допру до више људи од друштвених мрежа. И то може чак и спасти животе. Током пуцњаве у Минхену, многи су преко мреже пренели где се пуца, одакле се треба склонити. Један од корисника Твитера је у тој јурњави непотребно сликао позицију једне полицијске блокаде - иако полиција изричито упозорава да то не треба радити. Тако и нападачи могу да виде како делују снаге безбедности.

Једна новинарка баварске радио-телевизије је у том тренутку била у таксију и видела да су сви таксисти преко екрана у аутомобилима добили упозорење да избегавају четврт Штахус јер је наводно и тамо било пуцњаве. 

Твитерашица је то марљиво поделила са свима под врућим хештегом #Muenchen, мада се убрзо испоставило да у том делу града нема опасности, да постоји само један нападач код Олимпијског тржног центра, пише Дојче веле.

Минхенска полиција још од отказане прославе Нове године због терористичке претње ужива репутацију да одлично и смирено користи друштвене мреже. То је потврђено и у петак, прецизним информацијама грађанима које области треба избегавати, који су возови отказани и слично. Све то полиција ради на неколико светских језика.

Грађани су позвани да не објављују снимке и фотографије догађаја, већ да их преко посебне платформе проследе полицији, а као веома користан показао се и хаштаг #offenetür (отворена врата). Тај је израз на друштвеним мрежама у последње време нажалост и превише у употреби, а отвара могућност да свака институција или неки други објекат обавесте уплашене грађане који се затекну на улици да ће држати отворена врата и понудити прибежиште.

Хаштаг се први пут појавио током напада у Паризу у новембру на француском језику: #PortesOuvertes. Постоји могућност да на обичној Гугловој мапи свако дода место где су отворена врата.

Ту су и распитивање о томе да ли је потребно донирати крв за повређене, где се то може урадити, као и понуде за помоћ разне врсте.

Демократизација комуникација - када свако може да напише било шта о било чему - има наравно и своју тамну страну, наводи Дојче веле.

Појављују се корисници жељни пажње који постављају лажне информације, они који мисле да је то забавно, они који циљано дезинформишу или људи који из најбоље намере шире неистине.

У тренуцима када је много тога нејасно, када и нема претерано шта да се извести, дешава се да традиционални медији преузму различите глупости из непроверених извора са друштвених мрежа. У петак се тако на Твитеру појавио сијасет слика наводних починилаца, као и места напада - а све измишљено.

Због преношења једне од лажних фотографија се телевизијска станица Сат1 извинила: „Нисмо смели да твитујемо ту лажну фотографију (на којој је наводно био напад у Олимпијском тржном центру). Извињавамо се због тога“.

Ширење гласина због којих се у једном тренутку могло помислити да је пола „калифата“ с калашњиковима кренуло на Минхен у многоме отежава посао полицији и такође, уноси панику.

Једна корисница Твитера о томе је у петак написала: „Пријатељи, људи у Минхену такође имају интернет и престраве се када једноставно ширите гласине. Маните то!“.

Чак и када је извесно да су слике и информације аутентичне, треба размислити двапут. Снимци злочина, крви и беживотних тела увек иду на воденицу терористима (чак и ако се испостави да напад у Минхену никакве везе с тероризмом нема).

Они желе да што шира публика види њихов крвави пир, или злочин који ће они брже-боље приписати себи.

То је након напада у Ници апострофирао и Кристијан Кристенсен, професор новинарства и стручњак за друштвене мреже с Универзитета у Стокхолму који је написао: „Да, имате право да преносите насилне слике мртвих у Ници. Али онда знајте да тиме радите оно што терористи хоће“.

Осим тога, фотографије мртвих на друштвеним мрежама газе част жртава и наносе бол породицама. На то су изричито упозориле и полиција у Ници пре недељу дана, и полиција у Минхену у петак. Кристенсен је о томе написао: „Ако би вам камион прегазио неког вољеног, да ли бисте хтели да се слика њеног/његовог леша одмах прошири друштвеним мрежама?"

Напади попут овог у Минхену остављају бројне жртве и у једном тренутку доводе стотине или хиљаде људи у животну опасност. За милионе или милијарде осталих то свакако није питање живота и смрти - зато се можда исплати дубоко удахнути и укључити мозак пре него што се опали по тастатури, закључује се у тексту Дојче велеа, преноси Танјуг.