Од њих зависи скоро половина свих биљних и животињских врста – шта знате о влажним стаништима

Светски дан влажних станишта обележава се од 1997, сваке године 2. фебруара како би се подигла свест о важности мочвара, како би се успорио губитак тих површина и подстакле акције за њихово очување и обнову. 

Истог дана обележава се и годишњица Конвенције о мочварама, која је у Рамсару у Ирану усвојена као међународни уговор 1971. године.

„Мочваре и људско благостање“ – тема је Светског дана мочварних станишта за 2024. годину.

Овогодишња кампања указује на то колико су мочваре и људски живот међусобно повезани – са људима који троше храну и друге ресурсе из ових продуктивних екосистема.

Актуелни слоган наглашава како су сви аспекти људског благостања повезани са стањем светских мочвара. Позива нас да ценимо та станишта и да поведемо рачуна о управљању њима.

Поводом обележавања Светског дана влажних станишта, и Светска организација за заштиту природе (WWF) упозорава да нам је неопходно обнављање мочвара, река и језера како бисмо успорили глобално загревање, створили терене за прилагођавање на климатске промене и осигурали добробит за људе.

„Свега три процента укупне Земљине површине чине влажна станишта, а та три, наизглед мала, процента апсорбују угљен-диоксид колико и све шуме на планети заједно”, каже Горан Врељански из ВВФ Адрије (WWF Adria).

„У последњих 45 година изгубили смо трећину влажних станишта попут бара, мочвара, тресетишта и поплавних шума, и то много брже него што губимо шуме. Истовремено, од њих зависи око 40 одсто биљних и животињских врста”, додао је Врељански.

Крајем ове и почетком следеће године планирамо садњу аутохтоних поплавних врста дрвећа на површини од 36 хектара на подручју Специјалног резервата природе Горње Подунавље. Овај подухват је део регионалног плана за ревитализацију четири влажна станишта у 2024. години на делу европског Амазона од Словеније, преко Хрватске до Србије, планови су најављени из ВВФ-а.

Мочварна станишта нестају због низа ситуација попут убрзане урбанизације, пољопривреде или култивисања све веће површине и скоро све су последица човековог деловања. Како бисмо могли да живимо у складу са природом, потребно је да сачувамо природно станиште видре, дропље, на стотине врста птица и инсеката, па и човека.