Низијско шумарство као изазов - како пошумити Војводину

Војводина је најмање пошумљено подручје у Европи, испод седам одсто. Иако јој недостаје дупло више шума - да би достигла европски просек, у покрајини се годинама бележи пад пошумљавања.

Атар Општине Темерин има пошумљеност испод један одсто, а слично је у још њих 14 у Војводини, али само једна - Србобран, има План пошумљавања. Више од 20 организација прикупља потписе са циљем да се изменама неколико закона општине обавежу да саде шуме.

„До 2000 године је у Србији пошумљавано 2.500 годишње хектара значи за једну годину. Сада ево видите у Војводини, која је најмање пошумљена за ових осам година је подигнуто 1.500 нових шума", рекла је Драгана Арсић из Мреже организација „Пошумимо Војводину".

Општине земљиште издају пољопривредницима, јер шуме прве приносе дају тек за 15 година, али стручњаци упозоравају да њихов недостатак наноси штету пољопривреди, годишње и до неколико милиона динара, али и повећава загађење у градовима.

„Пољопривреда као делатност не може опстати и без дрвећа, мислим на шумско дрвеће, конкретно на појасеве. познато је да смо изложени дејству ветра. Ветар исушује површински слој земљишта. Некада, када дува јако и односи део земљишта. Штетно утиче на биљке, исушује их и биљке су физиолошки слабе", каже проф. др Саша Орловић са Института за низијско шумарство и животну средину.

„Тада долази до покретања огромних количина честица земљишног материјала и премештања на нека нежељена места, као што су градови, систем канала Дунав - Тиса - Дунав, и да се са тим честицама креће и огромна количина полутаната", овјаснио је проф. др Ратко Ристић са Шумарског факултета.

Шуме смањују и ефекте климатских промена, температуре у градовима али и атарима. Да би достигла доњи минимум пошумљености од 14 посто, Војводини недостаје чак 180.000 хектара нових шума.

„То би на нивоу за 1,5 до два процента смањило обрадиве површине, тамо где се то подиже, али би за 15 до 20 процената повећало приносе", додао је проф. Ристић.

Предлаже се подизање појасева уз реке, канале и путеве, што је још од 60 тих година била пракса у Војводини, а садили су их горани. Деведестих многи су исечени и нису обновљени.

„Од када је то додељено јавним предузећима Србијашуме и Војводинашуме, горани могу да буду партнери у заједничким акцијама и ми се трудимо да у томе учествујемо, али то више није на оном нивуоу како је било некада", изјавила је Душица Миленковић испред Покрета горана.

План пошумљавања покрајне истекао је прошле године и није испуњен, а нови већ три године није израђен. Покрајинска влада годишње из буџета издваја 60 милиона динара за нове шуме, али је за 10 година утрошено мање од половине ових средстава.

недеља, 02. јун 2024.
19° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије