Хитна птичја помоћ – како спасити малу грабљивицу

Неке дивље врсте птица су у Београду, као и у другим градским срединама, где доминирају бетон, бука и врева људи, пронашле дом. Међу њима су сива врана, сврака, гачац, пољски и врабац покућар, гугутка, али и грабљивице: ветрушка, сове, најчешће утина и ћук. Скоро све наведене врсте строго су заштићене законом.

У пролећним и летњим месецима, учестали су позиви грађана који моле за савет и помоћ у збрињавању немоћних птица, повређених или у стресу након што су испале из гнезда. Дешава се да младунци, који још нису савладали вештину лета и довољно се осамосталили у потрази за храном, испадну из гнезда и нађу се на милост и немилост градским предаторима – псима и мачкама.

Како вратити младунце птица родитељима

Пошто се стабилизује, птицу је потребно подићи на што вишу грану дрвета, по могућности најближег месту где је птица пронађена, или је оставити на неком другом месту које је узвишено и најближе гранама дрвећа. 

Како би се заштитили од њихових оштрих канџи, могу се употребити рукавице. Руком пажљиво треба ставити птицу на врх неког дугачког штапа или гране, принети штап грани дрвета и сачекати да птица са врха штапа или гране сама пређе на грану стабла.

Чак и да се не врати у гнездо, за младунца ће се побринути његови родитељи. Птице грабљивице, као што су ветрушка или неке врсте сова, док не буду враћене на своје гнездилиште, могу се успешно нахранити свежом пилећом џигерицом и појити свежом водом, а совама су, поред парчића свежег меса, потребне и ситне кости (коштани делови хране са длакама и/или перјем). 

За помоћ птици за коју се процени да је повређена или исувише слаба да се сама врати у природу могу се позвати орнитолошка удружења или стручне установе.

Док се не обезбеди стручна помоћ, птица се може сместити у картонску кутију на којој су избушене рупе за ваздух.

Најчешћи позиви грађана односе се на помоћ ветрушкама које су испале из гнезда, а први самостални летови који се могу завршити неславним „пикирањем“ на тло могу задесити и младунце сова.