Сарадња и заједнички пројекти у области културе, образовања и спорта обележили су и прошлогодишње односе Србије и Ирана

Поводом Националног дана Ирана – 11. фебруара, за Портал РТС-а говори амбасадор те земље у Београду, Његова екселенција господин Рашид Хасанпур Баеи. 

Ваша екселенцијо, сарадња Србије и Ирана показује узлазни тренд, но будући да обе земље имају изузетне капацитете у културном и спортском сектору, да ли сарадња може бити и боља?

– Да, на томе радимо стално. Две земље шире сарадњу у различитим областима културе и спорта. Били смо сведоци потписивања споразума о сарадњи између два града – то су Шираз у Ирану и Нови Сад у Србији. Потписали су Меморандум о разумевању ради развоја односа између два изузетно важна историјска града. Тај онлајн састанак одржан је поводом Шираске недеље, а присуствовали су амбасадори наших земаља. Нови Сад, културна престоница Европе 2022. године, и град Шираз лидери су у области урбане културе, а због тих сличности могу да организују и заједничке културне манифестације. Одлучили смо да најавимо и потписивање братског уговора између Суботице и града Ардабил. Циљ нам је да наше везе продубљујемо на том пољу где год је то могуће.

Прошле године потписана су два меморандума о научно-универзитетској сарадњи Ирана и Србије. Реч је о сарадњи Фондације Саади и Филолошког факултета у Београду, као и сарадњи поводом оснивања огранка Института за научно цитирање и праћење науке и технологије (ИСЦ) при Центру за персијске студије Универзитета у Београду. Између осталих питања у вези са проширењем академске сарадње, имали смо повезивање Универзитета у Београду са Регионалним научно-технолошким информативним центром Шираз. Након Меморандума о разумевању између Центра и Филолошког факултета Универзитета у Београду, приступ Факултета бази података у потпуности је успостављен, а од сада професори, студенти и истраживачи у Србији могу да користе интернет протокол (IP) Филолошког факултета и Центра за персијске студије. Ово је прилика да позовемо студенте, али и друге у Србији који то желе, да користе услуге Центра.

У оквиру пројекта ЕРАЗМУС могућа је размена студената и професора – уз коју имају прилику да се додатно усавршавају и образују.

Иран има добру кинематографију. И у тој области су направљени помаци?

– Две земље су направиле позитивне и напредне кораке у области кинематографије и позоришта. Као пример могу да наведем посету амбасадора Републике Србије Драгана Тодоровића Фондацији за кинематографију „Фараби" током лета. Иранска Фондација „Фараби" и Филмски центар Србије потписали су Mеморандум о разумевању за проширење кинематографске сарадње између две земље. Осврћући се на Меморандум о разумевању о копродукцији, амбасадор Србије је поздравио спремност за сарадњу и помоћ у убрзавању и унапређењу заједничких пројеката. Треба истаћи дугу историју сарадње наших фестивала, посебно Међународног филмског фестивала за децу и адолесценте у Исфахану и филмског фестивала „Фаџр" са фестивалима и специјализованим институцијама српске кинематографије. Током сусрета изражена је нада да ће заједничке продукције и пројекти две земље бити реализовани што је пре могуће кроз припремни процес. Када је реч о позоришту, мислим да и ту добро сарађујемо. На 54. међународном позоришном фестивалу Битеф, једној од најзначајнијих културних манифестација у Србији и региону, приказана је представа иранског редитеља Ехсана Хемата „Опчинио сам те". Главна награда фестивала равноправно је додељена Ехсану Хемату из Ирана и Себастијану Хорвату из Словеније. Кратки документарни филм иранске редитељке Марђан Хосрави „Снег дозива" освојио је награду за најбољи у категорији студентских филмова на 30. Међународном фестивалу етнолошког филма Србије. Присуствовали су млади људи наше земље. Уметници наше земље су такође били присутни на манифестацијама везаним за сликарство, карикатуру и писање. С тим у вези, можемо се осврнути на рад иранске уметнице Марзиjех Ханизадех, која је освојила бронзану медаљу на 21. међународном Салону антиратне карикатуре у Крагујевцу. На овом фестивалу радови Алирезе Пакделa и Хосеина Сoлукија из наше земље успели су да добију и награде из градова Бјелско-Бјала и Карара. Можемо поменути српски фестивал „Златно перо Београда", који је одржан уз учешће више од 30 иранских уметника. Пре две године награђени су радови иранске уметнице Нушин Садегијан. Тим поводом одржана је специјална изложба њених радова која је трајала недељу дана. На 51. „Златном перу Београда" – 16. међународном бијеналу илустрације 2021 – такмичило се 116 радова из различитих земаља, а међу награђенима је био и ирански уметник Маџид Закери.

Доста се радило на проширењу сарадње између националних музеја и библиотека. Можете ли нас упознати са тим?

– С тим у вези, можемо поменути састанак директора Удружења „Адлигат" – у оквиру којег су Музеј српске књижевности, Музеј књиге и путовања и Библиотека Лазић у Београду – и амбасадора Исламске Републике Иран у Београду, те његову посету овој збирци. Руководилац „Адлигата" затражио је да се развија сарадња са Народном библиотеком у Београду, као и Организацијом докумената Исламске Републике Иран. Предвиђена је и сарадња са Поштанском организацијом Ирана и размена пригодних марака две земље и издавање заједничких марака, затим сарадња са Музејом новчаница и кованог новца Исламске Републике Иран. Предвиђена је изложба новчаница, повезивање књижевних удружења две земље, као и набавка књига и изложбених предмета о иранистици. У том смислу, у првом кораку, изузетна колекција књига о различитим културним темама као што су савремена књижевност, представљање дела истакнутих иранских писаца и уметника, као и збирка поштанских марака и најновијих објављених књига KЦИ при Амбасади Ирана у Београду – припремљена је и поклоњена Музеју и Библиотеци Удружења „Адлигат" у Београду. Ова сарадња биће настављена.

Такође, ту је сарадња и наших националних библиотека и могућност отварања једног одељења. Други аспект културних односа између две земље је сусрет и тежња за културним разумевањем званичника српске владе. Имали смо различите сусрете са министром културе и другим функционерима из те области. Желео бих да истакнем да имамо велику подршку Министарства културе Републике Србије за проширење сарадње у области културе наших земаља. Такође смо у више наврата примали професоре, новинаре, мислиоце и српске студенте и имали смо користи од тих дружења и размене идеја. Желим да нагласим да тренутно 380 српских ученика учи персијски, те да се одржавају и онлајн курсеви персијског језика. Такође, присетимо се дивног учешћа српских калиграфа на изложби у Ирану.

Увек се истиче врло добра спортска сарадња. Шта се на том пољу дешава?

– Иран и Србија имају добар потенцијал у области спорта и могу бити комплементарни. Спортска сарадња је одувек постојала између две земље и шири се, а планирано је и потписивање меморандума о џудоу, ватерполу и боксу између иранске и српске стране.
Прошле године били смо сведоци присуства иранских националних пливача ​​у Србији на олимпијским квалификацијама. Делегација Београдске спортске академије стекла је лепа искуства у Ирану – сусрели су се са иранским спортским савезима, као и са два велика универзитета: „Шахид Бехешти" у Техерану и „Шомал" у иранској провинцији Мазандаран.
Тим Оружаних снага Исламске Републике Иран такмичио се са осталим екипама у Републици Србији у оквиру руских Међународних војних игара које обухватају гађање, трку са препрекама, трку издржљивости од 12 километара и оперативно патролирање и гађање.

Наше две земље, религијски различите, граде спону преко образовања, уметности и спорта. Али за све то потребни су добар међуверски дијалог и разумевање?

– Религије и међуверски дијалози сматрају се вредним културним делом развијених друштава и културних фондација. И Иран и Србија имају значајне верске мањине. Сврха интеракције и дијалога међу религијама је препознавање постојећих способности и пружање решења за интеракцију и размену идеја између следбеника различитих религија ради мира и мирне коегзистенције међу њима. Резултат је стварање атмосфере у којој следбеници различитих религија могу да остваре међусобно поштовање у мирној атмосфери и верској толеранцији једни према другима, па чак и да остваре сарадњу вера у добрим делима. С тим у вези, наша делегација је имала више сусрета са верским поглаварима, укључујући и сусрет са патријархом Српске православне цркве господином Порфиријем. У овим сусретима, две стране су истакле да верска правила инспиришу братску сарадњу. Патријарх српски је рекао да поздрављамо и подржавамо међуверски дијалог који води ка блискости и међусобном разумевању. Наглашена је подршка Исламске Републике Иран међуверском дијалогу. Истакнуто је да се дијалогом међу религијама може постићи заједништво и разумевање јер у темељима божанских религија постоје људске и виталне вредности. Најавили смо спремност да одржимо другу рунду међуверских разговора са Српском православном црквом у Техерану.

Зато се искрено надам још бољој сарадњи у овој години, хвала вам.