Путеви римских императора у Србији дуги су 600 километара и доносе – нова радна места

„Прво наука изнесе то што има као податак, а онда има један процес, који траје, и полако упознајемо шири аудиторијум са тиме, полако упознајемо и државу да обрати пажњу на нас и ево, имамо радосне вести, да тих 17, или 18 римских императора, просто, то је једна научна прича о томе до када је Римско царство…  Па у том смислу је и контекст тога", објаснио је, гостујући у Јутарњем програму доктор Миомир Кораћ, директор Археолошког института у Београду и руководилац пројекта „Виминацијум".

„Држава је препознала значај тога. И она има наравно, не само финансијски утицај, него има и имиџ који даје једној земљи. Значи, нема нико тај број императора, осим наравно Италије", додао је др Кораћ. 

У току је рад на Студији изводљивости за античке локалитете, а Археолошки институт припрема студију за пројекат „Путевима римских императора".

Студија која ће се радити током наредних двамаест месеци је део државног капиталног пројекта који се реализује у оквиру програма „Србија 2025" и представљаће опсежну анализу постојећег стања археолошких локалитета, њиховог садашњег и будућег утицаја на социо-економски развој окружења, уз давање предлога за унапређење туристичке инфраструктуре.

„Практично је то почело у децембру 2019, када је председник уврстио у Развој Србије 2025, са неких 17,5 милиона евра цео пројекат, а онда је Министарство трговине и туризма одобрило прошле године средства у висини од петнаест милиона да кренемо са студијом", додао је др Кораћ, који се нада да ће студија бити готова до јесени ове године, а да ће 2025. година бити дочекана са отвореном целом рутом.

Велики број локалитета је у економски неразвијеним крајевима Источне и Јужне Србије, у којима опада број становника, па се процењује да би реализација пројекта допринела развоју малих локалних предузећа и породичних радионица које би пружале различите услуге дуж јединствене културно-туристичке руте.

„Рута је дуга 600 километара, базира се на делу Источне и Јужне Србије, већ сада смо направили студију, и готово 4.000 радних места ће моћи да се отвори на тој рути у различитим деловима и на различите начине, и још толико људи који ће од себе моћи да дају, да та рута може да живи – или свој производ којим располажу, или неким другим стварима везаним за то да рута живи у правом смислу те речи", испричао је др Кораћ.

Кораћ је најавио и да ће се радити на томе да Трајанова табла буде видљивија, да ће се правити холограм Трајановог моста, али и да ће се радити на његовој реконструкцији.

„Најлепше је то што су сви локалитети на прелиминарној Унесковој листи. Замислите кад укрстите те две ствари – где нам је крај...", додао је др Кораћ.

Наглашава да је презентација локалитета централна ствар, и да „неко ко дође да их погледа, у њима треба и да ужива, и наравно, направи лепе фотографије".