Дно Црног мора још увек „заробљено“ у леденом добу

Нова истраживања открила су да се у дубоким деловима Црног мора, познатом као „дунавски вентилатор“, систем гасних хидрата, још увек није прилагодио топлијим условима од последњег леденог доба, које се завршило пре око 12.000 година

У недавно објављеној студији, истраживачи тврде да су пронашли „необичну динамичну ситуацију“, која се односи на „развој Црног мора од последњег леденог доба". Њихова анализа стања наслага гасних хидрата – метана заробљеног у молекулима воде који физички изгледа попут леда – одложен је одговор на климатске појаве.

Истраживачи који користе технологију језгра и геофизичка мерење температуре на терену, истакли су да подаци са места бушења у румунском делу Црног мора сугеришу да се нивои слободног метана испод морског дна не поклапају са нивоима са других локација.

„Ово указује да систем гасних хидрата у 'дунавском вентилатору' дубоког мора и даље реагује на климатске промене започете на крају последњег леденог доба, наводе истраживачи.

Важан део њихове студије односи се на „зону стабилности гасних хидрата", као најнижу тачку у којој гасни хидрати природно настају услед температуре и притиска.

„С наше тачке гледишта, граница стабилности 'гас-хидрат' се већ приближила топлијим условима у слојевима дна, али слободни метан, који се увек налази на овој доњој ивици, још увек није успео да се подигне", рекао је Мајкл Редел, један од коаутора студије.

Сама околина Црног мора се знатно променила од последњег леденог доба. Нивои мора су виши за 100 метара, слана вода из Средоземног мора направила је мала језера, а због глобалног загревања температура дна је порасла.

Студија указује на временске скале климатских промена које утичу на морско окружење, пружајући више података о очекиваним последицама савремених климатских промена.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.