Манипулисање ембрионима у лабораторији - докле су научници спремни да иду

Научници широм света користе методе генетичког инжењеринга, и симулирања услова који постоје у људском тлу, како би помогли у трансплантацији органа, или у добијању жељеног потомства. У истраживањима се све више користе животиње - најпре у лабораторијским условима, а потом и за раст органа који би се искористили за пресађивање.

Научници у Јапану сада имају подршку институција да стварају ембрионе животиња који садрже људске ћелије и потом их трансплантују у „сурогат" животиње.

Научник Хиромицу Накауци планира да узгаја људске ћелије у ембрионима миша и пацова, а крајњи циљ је добијање животиња са органима направљеним од људских ћелија који се, на крају, могу трансплантирати у људе. 

Међутим, постоји забринутост због могућности да људске ћелије у овом процесу могу штетно утицати на одређене органе животиње која се користи, и штетно утичу на мозак.

Слични пројекти покренути су у Сједињеним Државама 2015. године, али их је касније Национални институт за здравље забранио.

На сличном задатку, који укључује рад са ембрионима, а у циљу да се добије жељено потомство, је и тим израелских научника.

Пошто су научници успешно одржавали мишје ембрионе ван материце, који су за шест дана развили срце, стомачне органе, главу и удове, очекује се да је тако нешто могуће и са људским ембрионима.

Тим израелских научника узгајао је ембрионе мишева, и снабдевао их храњивим материјама и кисеоником, како би се симулирало природно окружење.

Услови „као у природној материци" 

Ембриони су успели да се развијају у условима „вештачке материце" и до 12 дана, истраживачи кажу да би се наставак рада односио на људске ембрионе, који би се развијали у сличним условима до пет недеља.

Иако се ова студија сматра револуционарном, у тиму су свесни да би такви покушаји подстакли етичке расправе. 

Јакоб Хана, развојни биолог са Вејцман Института, који је водио истраживачки тим, рекао је да схвата да се оваквим истраживањима „на неки начин улази у домен проблематике абортуса".

Хана такође објашњава да се залаже за узгој ембриона старости до 40 дана.

Хана и његова група научника раде на овом пројекту већ седам година, који је обухватио пуно покушаја, провера и грешака. Ипак, процес је довео до тога да су се мишји ембриони успешно узгоје у два корака, настанак ембриона, а потом и развој органа.

Законске забране као препрека у истраживањима 

Истраживачи су знали да морају да створе услове који су у природној материци, како би подстакли раст.

Резултат је био такав да су за шест дана, ембриони почели да се развијају као да су у природној материци мајке.

Ембриони мишева су престали да живе тек након што су постали превелики да би, у условима вештачке материце, примали довољне количине кисеоника. 

Међутим, Хана је рекао да фокус истраживања није извођење ембриона у лабораторији до краја, већ праћење и манипулација њима у раном развоју.

Рад са људским ембрионима део је будућих студија тима, али су законске забране у многим државама једна од потешкоћа.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 05. мај 2024.
20° C

Коментари

Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
C.T. Toraksa
Поштујте правила пре давања крви на анализу
Adaptacija
„Буђење пацова“ – ново рухо филмског класика Живојина Павловића
slobodan izbor ishrane
Главни град Финске избацује месо како би заштитили климу, осим у ретким изузецима
Prijava za kviz Slagalica
Пријавите се