Да ли се унутар Земље крију остаци древне планете Теје од које је настао Месец

Поред објашњења настанка Земљиног сателита, хипотеза о протопланети Теји објашњава и чињеницу да је Земљино језгро веће него што би се очекивало за небеско тело ове величине, зато што су се језгра и кора обе планете помешала.

Дубоко испод Земљине коре на подручју од више хиљада километара око западне Африке и Тихог океана скривају се две огромне плоче густих стена која већ деценијама збуњују сеизмологе и астрономе.

Научници су и раније претпостављали да постоји веза између ових структура, службено познатих под називом „велики предели ниске брзине смицања“ (Large low-shear-velocity provinces) и Месеца, али је већина сматрала да су то ожиљци који су настали посе удара Теје, а не делови древног ванземаљског света. 

Међутим, све је више доказа да се у ствари ради о Тејиним остацима. Према теорији судара двеју протопланета која је развијена седамдесетих година, научници су сматрали да је у нашу планету ударило тело величине Марса или мање. Према недавном истраживању астрофизичара Стивена Деша са Универзитета у Аризони, Теја је била приближно велика као Земља.

„Запажене структуре су најмасивније области у Земљиној кори, а сеизмички таласи који настају после потреса нагло успоравају када наиђу на те слојеве, што показује да су они доста гушћи и различитог хемијског састава од околног стења“, објашњава професор Ђан Јуан, пише часопис Сајенс.

Кључ решења нађен у водониковим изотопима

Ови слојеви су могли настати и Земљиног исконског океана магме, а можда су то густе масе првих стена које су се формирале на земљиној кори које су преживеле судар после кога је настао Месец. Али на основу нових изотопских доказа и истраживања, професор Јуан верује да су ово остаци древне протопланете.

Када су Деш и његове колеге анализирали камење донето са Месеца, у њему су нашли мање количине водоника и деутеријума, тежег изотопа водоника. Односно, у узорцима са Месеца је било много више лакших изотопа водоника него у стенама са Земље.

Да би имала толики ниво лакшег водоника, Теја је морала да буде масивнија и прилично сува, јер би већа количина воде, која је природно обогаћена тешким водоником, повисила укупни ниво деутеријума. Тако сува, велика протопланета имала би језгро са мањим процентом гвожђа и кору која је богата тим металом који је два до три одсто гушћи од Земљиног.

Недостају узорци са Месеца

Професор Јуан је, и пре него што је сазнао за Дешове процене густине, направио модел који објашњава судбину Теје. Према његовом моделу, Тејина језгро се после судара стопило са Земљом, а стене њене коре, које су гушће од Земљине, преживеле су и остале заробљене у близини језгра.

Углавном, његов модел се савршено подударио са Дешовим доказима о деутеријуму.

Деш је навео да би његов тим могао да тестира ову хипотезу на основу геохемијских сличности између вулканских острва и стена из Месечеве коре. Али ниједан од узорака из мисије „Аполо“ није био део Месечеве коре, што је један од разлога зашто научнице настоје да прикупе узорке из највећег Месечевог кратера.

Наса и Кина планирају да на то подручје пошаљу ровере и покушају да прикупе узорке.

Да ли су делови Теје заробљени испод Земљине коре

Ако остаци Теје заиста почивају дубоко испод Земљине коре, можда и нису једини. Сеизмолози све чешће бележе мале, али изузетно густе слојеве стена промера тек неколико стотина километара, али најчешће у близини „великих предела ниске брзине смицања“. Можда се ради и о потонулим остацима језгра богатог гвожђем и из других минијатурних планета које су се у давној прошлости судариле са Земљом.

На основу овог модела који су израдили научници са Универзитета у Аризони, Теја је у ствари само један од лешева који је завршио у планетарном гробљу унутар наше планете.