Миланко Шеклер: Кућни љубимци не представљају епидемиолошку опасност

Александер Гинцбург, директор московског Института „Гамалеја“ упозорава да је пандемија овде да остане у догледној будућности и да би вирус могао да постане све заразнији и прошири се на потпуно нову групу потенцијалних домаћина. Такође, из руске Савезне служба за ветеринарски и фитосанитарни надзор је саопштено како је регистрована вакцина против коронавируса за животиње и да ће њена масовна производња почети већ од априла.

Вирусолог и микробиолог др Миланко Шеклер из Ветеринарског института у Краљеву наводи да се не би у потпуности сложио са тврдњама руског научника јер смо се већ током пандемије срели са ситуацијом да се зараза преносила са људи на кућне љубимце, пре свега мачке и пси који живе у блиској кохабитацији са људима.

„Међутим Светска организација за здравствену заштиту животиња је издала неколико саопштења где је јасно да то може да се деси, али и да је исто тако јасно да концентрација вируса која се постиже код домаћих љубимаца није довољна да би тај исти љубимац заразио човека“, напомиње др Шеклер.

Тренутно научно становиште је да екцесно, акцедентно љубимци могу да се инфицирају од људи, али они као инфицирани су реткост и не могу да пренесу ту исту инфекцију на следећег човека, односно следећу животињу. Могуће је, али врло тешко.

„Став да ћемо кад завршимо са пандемијом код људи да се бавимо вакцинацијом љубимаца више ми делује као одличан пословни потез Института 'Галамеј' када крене да производи корона вакцине за мачке и псе, али ми не делује као нешто што ће много да нас мучи“, сматра Миланко Шеклер.

Коронавируси који су слични овоме који мучи читаво човечанство постоје и код животиња. Код мачака постоје њихови коронавируси који изазивају плеуритис. Постоје коронавируси код паса који изазивају болести са сличним симптомима као и код људи. Постоје коронавируси и код говеда, која углавном код телади изазивају проливе и могу да буду опасни. Коронавируси постоје и код мишева, свиња, посебно живине где се највише употребљавају вакцине.

„То је широко заступљена фамилија вируса која постоји свуда. За неке од ових болести постоје и вакцине. То нису зоонозе, оне не прелазе на људе. Вакцинација кућних љубимаца данас, да не кажем да је девета рупа на свирали, али то не треба да нам заокупља пажњу, јер мислим да имамо много важније проблеме“, додаје Шеклер.

По избијању пандемије коронавируса многи власници паса и мачака су својим љубимцима стављали маске, било неке које су правили од пластичних флаша или пак су куповали посебно израђене маске.

„Знате шта, све чешће виђам кућне љубимце, поготову псе, са капутићима, панталоницама, одређеним одевним предметима, врло модерно скројеним, атрактивним, модерног дизајна и вероватно врло скупим. Али не мислим да је псу који има длаку и који је природно адаптиран на спољашње услове живота, то неопходно. Више мислим да је то потреба власника. Али не бих сада улазио у карактерологију власника, јер ми разне ствари радимо из љубави и неке своје потребе, тако да и те маске за псе видим у истом смислу као и одећу“, додаје др Шеклер.

У сваком случају, по мишљењу госта Јутарњег програма, ово још увек не представља значајну епидемиолошку опасност да бисмо непотребно изазивали страх. То је научна чињеница коју треба пратити, пре свега у смислу хуманог коронавируса и његове промене и адаптације. Корона прелази на псе и мачке само зато што им власник пренесе велику количину вируса.

„Јер то је затворен простор, слабо вентилиран, имате власника који је болестан и излучује велике количине вируса и имате животињу која је, нажалост, осуђена да трпи те пољупце и мажење власника и да се на тај начин директно зарази“, каже на крају гостовања у Јутарњем програму др Миланко Шеклер, вирусолог и микробиолог са Ветеринарског института у Краљеву.