Када се селимо на Марс

Научна истраживања показују да постоје шансе и одређени услови за живот на другим планетама, као и за коришћење њихових ресурса за потребе становника планете Земље. Те планте, барем за сада, налазе се искључиво у Сунчевом систему.

„Ми као људи, као цела раса нисмо још изашли из Сунчевог система, тако да се ту ради само о планетама Сунчевог система. Наравно, знамо да постоје планете које круже око других звезда, али до њих ћемо мало теже да стигнемо“, каже др Моника Јурковић, научна сарадница Астрономске опсерваторије Београд.

Када се узме у обзир то да су на Марсу, који је Земљанима најближи комшилук, пронађени вода и метан, може ли се очекивати скоро пресељење?

„Марс је четврта планета Сунчевог система, радијуса отприлике као половина Земљиног и има атмосферу која није погодна за живот. Претпоставља се да је на Марсу било воде и о томе да је вода пронађена је било више вести. Наравно, самом анализом атмосфере је дошло до тог открића да је заправо било и неке врсте метана на планети“, истакла је др Јурковић.

Према њеним речима, присуство кисеоника и метана може да буде резултат неких биолошких процеса, али исто тако може да буде резултат и распадања стеновитих структура које су тамо.

Мисије интензивиране – у орбити Марса тренутно две летелице 

У поход на Марс кренули су Кинези, Арапи и Американци. „Тјанвен-1“ направио је први снимак Црвене планете, а однедавно се налази у њеној орбити.

„Сама чињеница да хоћемо да сазнамо што више о било чему је нешто врло људско. Две нове летелице су тренутно у орбити Марса и то две нације које до сада нису имале такве летелице - УАЕ и Кина придружиле су се Совјетском Савезу, Русији, Америци и Европској унији што се тиче освајања Марса“, нагласила је др Јурковић.

Све три мисије су почеле у јулу како би се искиристило блиско поравнање ове планете са Земљом, што се дешава на сваке две године.

„Земља и Марс круже око Сунца, али су на различитим путањама. Земља је мало ближе, Марс је мало даље. Брзине којима се они крећу такође нису исте. Сваке две године долази до ситуације да су те две планете најближе једна другој па је најлакше да се пређе с једне планете на другу и зато је тај период од две године толико важан. Много више горива би се потрошило када бисмо били удаљенији“, објаснила је гошћа Јутарњег програма.

Ова планета је мања од Земље, хладнија јер је даља од Сунца. Ипак, изузетно важна човеку, толико да када говори о ванземаљцима помиње Марсовце. То је и прва планета ка којој је у свемирским походима похрлио.

„О Марсу се размишља када хоћемо да говоримо о томе да ли ми као људи хоћемо да се преселимо на неку другу планету, да живимо негде друго а да то није Земља. Ту би опција била и Венера, али она има врло непријатен услове. И температура и притисак и састав атмосфере планете Венере су неподобни за људски живот тако да смо се определили за Марс. Онда се испоставило да на њему има воде, а ако има воде, онда то значи да ресурси које морамо да однесемо на Марс постају много мањи, а самим тим постаје исплативије да се преселимо на Марс“, навела је др Јурковић.

Британски астронаут Тим Пик процењује да би људи могли да се нађу на Марсу крајем тридесетих година овог века, али би то могло да се догоди и раније.

„Мислим да је то мало оптимистично, али не и нереално. У последњих неколико година дошло је до огромног развоја свемирских летелица, укуључујући и летелице „Спејс икса" које су допринеле томе да можемо да размишљамо о томе да стављамо у орбиту веома велике масе, значи да шаљемо са летелицама веома велике и орбитере и све ствари које би нам биле потребне када бисмо хтели да одемо на Марс да живимо тамо“, оцењује др Јурковић.

Људи би на Марсу могли да преживе једино ако би сами себи створили животну околину: „Прво би требало да се створи нека врста затвореног дома у којем би могли да постоје услови који су слични Земљиним. У првом кораку би то била летелица којом бисмо ишли. Онда у следећем кораку би требало да градимо инфраструктуру која би била погодна за живот на Марсу“.

Насеља која би била формирана на Марсу требало би, како показују резултати истраживања, да буду барем 10 метара испод тла.

„То је само у првој фази. Прва фаза одласка на Марс уклључила би насеља која су испод површине само зато да бисмо лакше могли да изградимо сву осталу инфраструктуру, али после тога бисмо могли да наставимо“, истакла је Јурковићева.

Неки су и раније најављивали путовања на Марс. За 2023. годину најављивана је мисија „Марс 1“. Технологија да одемо на Црвену планету постоји, постоји чак и технологија и да живимо тамо, али одлазак, опстанак и повратак ипак нису баш толико једноставни.

Поједини научници радили су истраживања како би могла да изгледају та насеља. Због атмосферског притиска предвиђали су грађевине у облику јајета.

„Истраживања тога како би заправо изгледала једна колонија на Марсу су веома активна и дан-данас. Постоје идеје о томе како и зашто бисмо требали тако да градимо грађевине. Вероватно ћемо то сазнати када будемо и отишли“, поручила је др Јурковић.