Ледени брег у који су упрте очи научника широм света

Научници су забринути што се ледени брег А-68А приближио подводном „темељу“ острва – подручју где је вода релативно плитка, чак мање од 200 метара. 

Процењује се да је део леденог брега који се налази испод површине управо толики, што значи да има потенцијал да закачи морско дно и постане „приземљен“. 

С друге стране, биолози се брину због потенцијалних ефеката леденог брега на дивље животиње острва Јужна Џорџија, јер ће у том случају пингвинима бити ограничен приступ храни.

Почетком новембра 2020. године, огромни ледени блок плутао је око 500 километара од обале. Пет недеља касније, гигантска санта примакла се на мање од 100 километара од обале, што се може видети на фотографији коју је снимио систем Visible Infrared Imaging Radiometer Suite (VIIRS) сателита Суоми НПП 14. децембра.

Последњих дана примећено је да се А-68А окретао у смеру казаљке на сату што је један шпиц брега померило преко подводне базе острва.

Клаус Штрибинг, научник из Међународне групе за мапирање леда (IICWG), сматра да се ледени брег можда већ усидрио. Према његовим речима, од 13. децембра део огромне санте леда налази се у области где је дубина тек 76 метара. 

То, ипак, не мора да буде заувек, јер је А-68А на тренутној позицији изложен сложеним океанским струјама које брег могу вратити на пучину или пак потерати око острва.

Штрибинг за праћење леденог брега користи радарске слике које шаље сателит Европске свемирске агенције Сентинел-1 од момента када се А-68А одвојио од ледене полице Антарктика Ларсен Ц у јулу 2017. 

Кретање за које научници покушавају да пронађу правилности

У раду представљеном на виртуелном састанку IICWG-а 2020. године, истакао је неке од појединости путовања брега А-68А. На пример, брег је три пута мењао смер ротације – из оног супротном кретању казаљке на сату, прешао је у кретање у смеру казаљке на сату, а затим се вратио на супротан смер. 

Повремено би се брег кретао брзо, а некад би се потпуно зауставио, некад је плутао право напред, а други пут би се кретао у круговима.

Кроз историју праћења санти леда, показало се да оне путују сложеним рутама када се крећу према северу – од Јужног океана до топлијих вода јужног Атлантика.

Дејвид Лонг, експерт за поларни лед, приметио је сличности између путовања А-68А и леденог брега А-43Б. Године 2004. тај ледени брег застао је неколико месеци на сличном месту као А-68А пре него што је на крају запловио око острва.

Штрибинг сматра да би детаљно проучавање кретања А-68А могло помоћи научницима да сазнају више о динамици океана у региону, док би истовремено побољшали моделе великих и малих путања ледених брегова.

То је изузетно важно јер су масивне санте леда, али и мањи комади који се од њих одвајају, посебно опасни када уплове у главне бродске руте у том делу планете.