Јесте ли сигурни да сте баш толико добри у откривању дезинформација као што мислите

Како број случајева оболелих од коронавируса расте у целом свету, лекари и други здравствени стручњаци свакодневно апелују на грађане да се придржавају препоручених савета. Међутим, проблем је у томе што неки људи и даље мисле да је пандемија измишљотина.

„У свим деловима света се види да епидемија хара и да су болнице на ивици попуњености, ипак, значајан део људи још увек мисли да то није стварно, да су то лажне вести или да је то подвала“, наводи доктор Ентони Фаучи, директор америчког Националног института за алергије и заразне болести.

Изгледа да сви мислимо да није проблем у нама

Нова истраживачка студија открила је да је ова људска склоност да верујемо како смо проницљивији од других, један од кључних разлога зашто се заустављање дезинформација на друштвеним мрежама показало као немогућа мисија. Сви мислимо да су други подложнији дезинформацијама, а не ми сами.

„Ово отежава могућност да људе привучете да учествују у медијском описмењавању, јер већина мисли да је свима другима обука више потребна него њима“, наглашава комуниколиг Јанг Ченг са Државног универзитета Северне Каролине.

Дакле, на крају испада да сви око нас грешком подгревају инфодемију, што доводи не само до даљег ширења вируса, већ директно и до све више смртних случајева.

Највише реагујемо на негативне емоције

Истраживањем је обухваћено 1.793 одрасле особе у Сједињеним Државама, а резултати до који су дошли Ченг и његов колега са кинеског Универзитета за технологију показују да је већа вероватноћа да ће дезинформације изазвати негативне емоције попут страха и згражања.

„Будући да страх, брига или друге негативне емоције утичу на нас да тражимо још више информација или подстичу људе да избегавају нека понашања током кризе, људи задужени за комуникацију би требало да размотре употребу оваквих емоционалних порука како би преносили тачне информације о ковиду-19 и јавном здрављу“, саветује Ченг.

Потенцирање ових негативних емоција показало се као корисно и приликом здравствених савета по питању вакцинације. Међутим, ако се претера и у негативним емоцијама и то може бити контрапродуктивно.

„Једна од најтежих ствари је побудити праву количину страха код људи“, упозорила је комниколог Холи Вилкин са Државног универзитета у Џорџији, која није била укључена у студију. „Желите да они озбиљно схвате пандемију, али не желите да претерате, па да људи помисле 'молим вас, то се никада неће догодити'“, напомиње Вилкин.

Објашњава да када се људи суочавају са сталним страхом, поруке засноване на страху више нису толико моћне. Фокусирање на оно што се тада може добити постаје важније. Дакле, правилно циљана порука захтева разумевање ваше публике.

„Не постоји јединствена публика која ће имати истоветан одговор на све поруке. Морамо да користимо више извора путем више канала, јер неки људи можда неће поверовати овој особи, али оној другој хоће“, додаје комуниколог.

Немојте се подсмевати људима који су дезинформисани

Постоје и неке технике које можемо да користимо у разговору са људима до којих нам је стало, а који су погрешно информисани. Једна од таквих стратегија је и мотивацијско интервјуисање.

„Питам своје пацијенте шта их спречава да промене мишљење или навике; на овај начин знам којим бригама или дезинформацијма треба да се позабавим“, напоменуо је доктор Ју Јунг Ким, упозоривши да се не треба подсмевати и застрашивати људе током разговора.

Са људима који су пограшно информисани посебно је важно да се буде емпатичан, стрпљив и обраћати им се с поштовањем.

„Они који осећају да су им уверења угрожена, могу бити још тврдоглавији и још чвршће се држати својих убеђења“, напомиње Кинг.

Не зависи све од појединца

Баш као и у случају климатских промена, врло често погрешно приступамо здравственом понашању као да је 100 одсто зависно од појединца. Али то често није случај, истиче Вилкин. Између политичке поларизације и ботова ангажованих за ширење страха и лажи о вирусу, важно је запамтити да мноштво ових дезинформација произлази из ширих проблема, укључујући недостатак доброг руковођења.

Медији су такође дали свој допринос у стварању овог проблема.

„Ако медиј дају једнак простор и време и научним стручњацима и научним скептицима, било да се ради о климатским променама или о ковиду-19, они шаљу поруку да је то 'дискутабилна ствар', чак и када није. И људи почињу да се питају знају ли научници уопште о чему говоре“, каже Вилкин.

Реалност је таква да чак и ако бисмо сви то желели, неће сви имати прилику да се медијски описмене и науче како да обраде масу информација са којом се свакодневно сусрећу. Дакле, против дезинформација се треба борити на три фронта: научним чињеницама, законском регулативном и на политичком плану.

Добра вест коју су Ченг и Луо такође открили у свом истраживању је и да су они који мисле да су најуспешнији у откривању дезинформација, склонији да подрже увођење строжих приписа.