Шта се дешава с мозгом кад се помешају гени људи и мајмуна

Стручњаци су открили да је уметање гена, названог АРХГАП11Б, резултирало већим неокортексом у фетусу мајмуна мармозета. 

Неокортекс је дубоко избраздани спољни слој мозга који је укључен у процесе размишљања, задужен је за језик, свесну мисао и друге важне функције.

Ген АРХГАП11Б, који се налази код људи, али не и код примата или других сисара, покренуо је матичне ћелије мозга мајмуна да формирају више матичних ћелија, повећавајући тако и сам мозак.

Утврђено је да генетички „дотерани" мозгови мармозета опонашају природне наборе, бразде и удубљења у људском мозгу, што је еволуциона особина људи која је довела до повећањеа површине неурона (нервних ћелија).

Истраживачи су овај поступак извели код седам фетуса мармозета.

„Открили смо да је неокортекс уобичајеног мозга мармозета заиста увећан, као и да је површина мозга избразданија. Утврдили смо и већи број неурона", рекао је аутор студије Михаел Хајде са Института за молекуларну ћелијску биологију и генетику Макс Планк.

Људски неокортекс је отприлике три пута већи од оног код наших најближих рођака - шимпанзи.

Током еволуције, наш мозак је добио препознатљив наборани изглед да би се уклопио у ограничени простор наше лобање, истовремено омогућавајући да се површина неокортекса знатно повећа.

Мозгови код мармозета су иначе много мање наборани и мањи. 

Ген АРХГАП11Б је можда проузроковао ширење неокортекса током људске еволуције, сматрају чланови тима, који такође укључује и стручњаке из Централног института за експерименте са животињама у Кавасакију и Кејо универзитета у Токију.

„У светлу потенцијалних непредвидивих последица у вези са постнаталном функцијом мозга, сматрали смо да је предуслов, који је обавезан са етичке тачке гледишта, да прво утврдимо ефекте АРХГАП11Б на развој неокортекса код мармозета код фетуса", рекли су истраживачи..

Ген АРХГАП11Б настао је делимичним дуплирањем свеприсутног гена АРХГАП11А пре приближно пет милиона година дуж еволутивне линије која је довела до неандерталаца, денисованаца и данашњих људи.

Нова студија објављена је у часопису Сајенс.

И ранија испитивања на мишјим ембрионима открила су да поменути ген може имати огроман утицај на развој мозга.

Када се АРХГАП11Б применио на мишевима, такође је изазвао је проширени неокортекс.

У неким случајевима су развили и наборану површину која је карактеристична за људски мозак.

Међутим, да би се сагледао комплетан значај овог гена за еволуцију примата, потребно је још доста истраживања.