Обнавља се римски лимес

Планирано је да радови на обнови трају два месеца. 

Ради се о четвороугаоном, позноантичком утврђењу димензија 18,5 х 18,5 m, изграђеног крајем трећег и почетком четвртог века наше ере, а обновљено је и у шестом веку, за време византијског цара Јустинијана.

Утврђење се налазило на римском путу Eгета (данашња Брза Паланка) и Aquis (Прахово), а улазило је у састав система тврђава на Дунаву дуж границе римског лимеса.

Такође, Мора Вагеи налази се на прелиминарној листи светске културне баштине (УНЕСКО). Истраживања на овом вишеслојном археолошком локалитету изведена су почетком 80-их година прошлог века.

Тада је, у склопу великих заштитних истраживања поводом изградње хидроелектране Ђердап 2 и подизања нивоа Дунава, археолошки истражена цела десна обала од Кладова до Прахова.

Утврђено је да се ради о касноантичком утврђењу изграђеном техником камена и опеке, са централном кулом формираном на четири стуба, тзв. квадрибургијумом.

То су делови система малих утврђења који се јављају током касноантичког периода у области доњег тока Дунава.

Занимљиво је да је утврђење Мора Вагеи имало подрум и бунар испод куле, а на основу налаза равног стакла около ње, претпоставља се да је имала и застакљене прозоре.

Ван утврђења, била су два одбрамбена рова, а у близини су откривени и остаци римске путне комуникације.

Лимес у Србији чинио је низ тврђава на десној обали Дунава које су градили римски легионари. У Србији, ток Дунава је дугачак 588 km, од чега је системом Лимеса обухваћено 450 km на коме се налазило око 60 граничних тврђава у поменутом периоду.

 Границе римске Европе

Уписивањем на прелиминарну листу УНЕСКО-а, Република Србија је укључена у међудржавни пројекат за серијску номинацију пројекта Границе римског царства.

Римски лимес је након два века истраживања препознат као материјална баштина од изузетног значаја за културу човечанства.

Тренутно се одвија уписивање појединих његових делова на листу светске културне баштине УНЕСКО-а, а крајњи циљ је да се сви његови делови у Европи, Азији и Африци обједине у једну културну монументалну целину.

Овај процес у Србији је тек започет, а обухвата попис археолошких налазишта која одговарају периоду римске границе, тј. од почетка првог до седмог века наше ере.

Конзерваторско-рестаураторске радове вредне 5.000.000 динара обезбедило је Министарство културе и информисања Републике Србије.

Пројектом руководи археолог Музеја Крајине у Неготину Гордан Јањић, а радови се реализују уз стручну сарадњу са Заводом за заштиту споменика културе у Нишу.