Перл Бак, књижевница прослављена романом „Добра земља”

Детињство и већи део живота је провела у Кини, па је највећи део њеног књижевног стваралаштва посвећен Далеком истоку. Усвојила је седморо деце и основала прву међународну агенцију за усвајање међурасне деце која су тада сматрана „неприкладном" за усвајање. Осим Нобела, добила је преко три стотине награда за хуманитарни рад на побољшању расних односа у свету.

Њен први роман „Источни ветар, западни ветар" описује судар између старе и нове Кине, као и два различита културолошка погледа на статус жене. За други роман „Добра земља" добија Пулицерову награду. Ова сага о породици кинеских фармера која се бори да преживи је била најпродаванија књига у САД 1931. и 1932. године и први део трилогије који Перл Бак неколико година касније доноси Нобелову награду.

По овом роману направљена је представа на Бродвеју, а затим је снимљен и филм. Процењује се да је иза Перл Бак остало стотинак написаних дела. Рукопис њеног последњег романа „Вечно чудо", откривен је 2013. године, четрдесет година после њене смрти и убрзо објављен. 

Родитељи су јој били презбитеријански мисионари у Кини где је Перл Бак живела од трећег месеца свог живота. Прво је проговорила на кинеском, а касније је научила и енглески језик. У САД одлази на студије књижевности, где добија две мастер дипломе - на универзитетима Корнел и Јејл. Предавала је енглеску књижевност на више кинеских и америчких универзитета. Била је поборник мултикултуралних породица и до краја живота радила на промовисању расне толеранције.

Основала је удружење „Исток и Запад" како би промовисала веће разумевање народа, као и фондацију за финансијску помоћ америчко-кинеској деци. Њен лик се налази на америчким поштанским маркама, а фарма на којој је провела старост је проглашена за историјско место у Сједњеним Америчким Државама.