Одржано финале националног дебатног турнира међународног пројекта Odyssey

Наставнице чији су се ученици пласирали у финале националног дебатног турнира изнеле су запажања и пренеле своја искуства припремања ђака за такмичење.

„Дебатни клуб је новина и за ђаке и за нас наставнике. Идеја је била да буду укључени ученици трећег разреда, јер они на логици већ уче вештину аргументовања, доказе, научна објашњења, увиђање логичких грешака, дакле - све оно што је неопходно за добру аргументацију. Највећи део посла је урађен на самим часовима: шта значи разлог за неку тезу, како формирати став и слично. Сама припрема није била толико напорна, јер градиво логике добрим делом покрива потребан садржај, а током септембра смо се више бавили образовним пакетима који су били од велике помоћи нама наставницима који стално смишљамо нове примере, а сада смо их добили припремљене", објаснила је Санела Ристић Ранковић како је текла припрема ђака Прве крагујевачке гимназије за турнир у дебати.

Са друге стране, Јелена Стојковић, која предаје хемију, такође има добра, али нешто другачија искуства, а она је изнела и свој предлог теме за неке будуће дебате:

„Можда бисмо могли да дамо и неке идеје за теме које ће се обрађивати у будућности, а у вези су са хемијом. На пример, употреба хемијских супстанци, тј. отрова током Првог светског рата. Мислим да би то било веома занимљиво за разматрање, нарочито из угла етике", рекла је наставница Стојковић и потом изнела своје мишљење о имплементацији дебате у самој настави:
„Сигурна сам да би макар 2-3 часа, од укупно 74 планирана током школске године, могла да се издвоје за дебату и да би се ђацима тако нешто јако допало", закључила је наставница Четрнаесте београдске гимназије.

У овом амбициозном пројекту из области образовања који је отпочео у октобру 2018. и траје до марта 2021. године, учествују партнери из четири државе: Институт за геофизику Пољске академије наука (Пољска), Центар за промоцију науке (Србија), Центар за откривање енергије (Естонија) и Хеленски институт за проучавање реторике и комуникације (Грчка). Пројектом Odyssey руководи партнер из Пољске, а координатор у Србији је Центар за промоцију науке.

Прву крагујевачку гимназију, баш као и у претходне две рунде одржане на Биолошком факултету десетак дана раније, представљали су Мина Илинчић, Михајло Кривчевић, Павле Антонијевић и Кристина Даничић. За Четрнаесту београдску гимназију дебатовали су Алекса Бакоч, Весна Милошевић, Растко Којић, Мина Панић и Алекса Грбић. Резолуција финалне дебате гласила је: „Најбољи начин за очување екосистема је подивљавање".

Након неизвесне и равноправне борбе младих дебатера, трочлани судијски тим повукао се на 15 минута како би одлучио ко је победник. Жири у саставу: дебатни тренер и судија Илија Иванишевић,  наставник Мирослав Тодоровић и научни новинар Ђорђе Петровић донео је једногласно одлуку да је Прва крагујевачка гимназија ипак била за нијансу боља и да пехар за најбољи дебатни тим средњих школа иде у трофејну полицу гимназије у Крагујевцу. Признање за најбољег дебатера турнира отишло је у руке Растка Којића из Четрнаесте београдске гимназије.

Психолошкиња и ванредна професорка на Учитељском факултету Универзитета у Београду др Невена Буђевац учествовала је у различитим пројектима у вези са PISA тестирањем ђака.

„Троје колега и ја смо осмислили пројекат како бисмо боље разумели постигнућа наших ученика. Она не само да су нешто лошија него што бисмо желели, него ми немамо ученике на највишим нивоима постигнућа. Када погледате резултате PISA теста, најтеже задатке решава нула процената наших ђака. Ми смо анализирали те задатке и мање-више у основи свих тих задатака су аргументативно мишљење и вештине аргументације", истакла је др Буђевац неке од резултата до којих се дошло истраживањем и наставила:

„Анализирали смо и одговоре наших ученика. Коју врсту грешака они праве? Они су нешто бољи када се од њих тражи да само разумеју аргументацију представљену у тексту, док им је велики проблем да сами формулишу аргументе. Они често не разумеју разлику између тврдње и аргумента који поткрепљује неку тврдњу, између изношења мишљења или неког објашњења и аргумента итд. Када тражите да аргументују, они врло често само понове неку тврдњу, уместо да наведу аргумент за или против."

Коначно, др Невена Буђевац сматра да ће пројекат Odyssey и активности које су предвиђене овим пројектом у великој мери помоћи како ђацима тако и њиховим наставницима да развију аргументативно мишљење.