Научници тврде да су доказали постојање „шестог чула“ код сисара

Научници већ дуго претпостављају да поједине животиње, попут птица, на пример, некако осећају магнетно поље и користе га за навигацију, док ново истраживање показује да се и пси крећу користећи сличну псеудо-екстрасензорну перцепцију.

Једно недавно спроведено истраживање сугерише да постојање једне врсте магнетотактичке бактерије која живи унутар животиња може да објасни ову необичну способност. Док, поједини научници, чак, тврде да и људи могу поседовати то магнетско шесто чуло.

Упркос свим овим интригантним теоријама, наука још увек не може да објасни који биолошки механизам подупире ову чудну способност „виђења“ магнетних поља.

Сада, међутим, истраживачи са Универзитета у Дуисбург-Есену у Немачкој, проучавајући прилично необичну Анселову кртицу (ендемску врсту кртице из Африке), откривају још једно помагало које животињама омогућава да се крећу у потпуном мраку.

Ови крзнени, подземни становници са џиновским зубима који им вире преко затворених усана увек се гнезде у југоисточном делу свога брлога. Очи пречника од само два милиметра служе им искључиво како би разликовали светлост од таме, али ништа више од тога.

„Они се не орјентишу помоћу чула вида“, наглашава зоолог и главни аутор студије, Каи Каспар. „Чуло вида им је мање-више потпуно неважно“.

Како би тачно утврдили колико овим подземним копачима који се тако вешто крећу кроз прљаве и мутне подземне пролазе које сматрају за свој дом, научници су им хируршким путем уклонили очи (поступак који се назива енуклеација).

Тестови који су изведени на истим животињама после годину и по дана, потврдили су да се енуклеирани примерци не понашају ништа другачије од својих сродника који су још увек имали очи.

Потом су научници направили станиште у коме су могли прецизно да бележе магнетно зрачење како би проверили способност обе групе кртица за стварање легла. Животиње којима нису одстрањене очи направиле су гнезда као обично, али оне којима су уклоњене гнезидле су се на потпуно случајним местима, по чему су истраживачи закључили да се тај специфични механизам одговоран за магнетну осетљивост ипак налази у очима.

„Закључујемо да је уклањање очију довело до трајног оштећења магнетног осећаја“, објавио је тим научника. „Наша студија је прва која је идентификовала магнеторецептивни орган код сисара“.

Каспар предлаже даље, детаљно испитивање очију кртица помоћу електронских микроскопа да би се тачно утврдило где се неухватљиви магенторецептори налазе и како тачно функционишу.