Старо и нестало воће Србије

У сеоским окућницама и воћњацима, али и на пијацама данас је тешко видети сорте воћа које су наши преци вековима користили за исхрану. Међутим, иако ретке, старе сорте јабука, крушака, шљива, трешања и др. још увек се могу пронаћи на нашем подручју као појединачна стабла или у мањим засадима.

Аутохтоне сорте воћа су непознатог порекла. Претпоставља се да су донете у некој од бројних миграција становништва током историје. Многе сорте су се адаптирале на наше услове и стекле нове особине у односу на своје исходне сорте, а неке су остале и непромењене. Сматра се да су многе сорте воћа и настале на нашим просторима (нпр. шљива Црвена ранка, шљива Драгачевка, итд).

На изложби ”Старо и нестало воће Србије” која је данас отворена у Покрајински заводу за заштиту природе у Новом Саду представљено је 64 сорте аутохтоног и одомаћеног воћа, међу којима су: јабуке, крушке и шљиве, али и друго воће нашег подручја.

Један део изложбе посвећен је употреби јабуке и шљиве у народним обичајима и традицији код Срба, воћки као светом дрвету - запису, као и изводу из архиве старих и ретких књига из области воћарства које датирају из 19. века.

Изложбу прати и публикација ”Старо и нестало воће Србије” аутора Александре Савић, у којој је дат илустрован приказ аутохтоног воћа Србије са аутентичним фотографијама српског села.

Циљ изложбе је да се представи богатство и разноврсност великог броја сорти аутохтоног воћа наших простора, које је потребно истражити, забележити, али и сачувати, као и промоција руралне баштине и афирмација традиционалних вредности које су од значаја за нашу средину и њено памћење.