Вајфертова пивара

Све је започело тако што га је отац послао у Минхен да би радио у тамошњим пивницама и изучавао занат. По повратку из Минхена, Игњат је отваро пивару у Београду која почиње са радом 1873.године. На површини од 2200 метара квадратних, налазе се подруми у којима су била смештена бурад где је пиво морало да одлежи неко време јер је то захтевала тадашња технологија.

Лежни подруми налазе се и данас испод БИП-ове фабрике у поменутом простору који је подељен на четрнаест одељења-шест одељења са дрвеним бачвама, шест са бетонским танковима, и одељење са два алиминијумска танка. Укупан простор за смештај пива био је 24000 хл. Накнадно простор је проширен додавањем алуминијумских танкова, чиме је капацитет повећан на 60000 хл. Испод седмоспратне сладаре налазе се две огромне ваге за мерење, пет транспортера и три елеватора.

Игњатов син, чувени индустријалац Ђорђе Вајферт, преузима вођење пиваре и знатно повећава производњу и капитал. Он такође шири своје посовање и на друге области, као што је рударство, куповином рудника угља у Костолцу, рудника бакра у Бору, и рудника злата у Светој Ани. На тај начин постаје зачетник модерног рударства у Србији.

Ђорђе Вајферт био је гувернер Народне банке у два наврата, све укупно 26 година. Поред још угледних функција које је имао био је велики мецена кутурних и хуманитарних организација и установа, пријатељ науке, скупљао је стари новац и заслужено постао једна од највећих истојијских личности Србије и Југославије с краја 19. и почетком 20.века.