Нацистички бункер на Чукарици

Ових бункера има највише на Кошутњаку и у Звездарској шуми. Београђани свакодневно пролазе поред њих, али бујања вегетација око њих данас их чини потпуно неприметни. И улазак у њих је врло отежан, нарочито у овај војни бункер, због његовог уског пролаза и ниске таванице.

Површине је од око 200 квадрата.Као и код других бункера које су Немци градили у Београду, и код овог је очигледна вештина градитељства и велика прецизност.

Прва просторија до које се долази је котларница у којој се складиштила артиљеријска муниција. Управо ту, кроз горњи спољашњи отвор, уношен је топ који је наравно претходно био размонтиран, ради лакшег уласка. Плафон котларнице израђен је од армираног бетона дебљине од око 2,5 метра. Уочљиви су и канали који су служили за прикупљање воде која се због кондезације сливла низ зидове у те канале, а прикупљена вода отицала је у постојеће отворе.

Ту је и специјална просторија за вентилацију са цевима кроз које се увлачи ваздух од споља, а који потискује ваздух у котларници из разлога да се барутни гасови, који се стварају приликом артиљеријских напада, тим ваздухом избацују из котларнице да би се избегла евентуална експлозија.

Немци су направили и одличан систем контроле ваздуха у просторијама, тако да је уз довољно количине воде и хране било могуће да 50 војника проведе 10 дана у бункеру без икаквих здравствених проблема.

Такође много су водили рачуна о хигијени па су имали посебне таблете које су филтрирале воду, али и друге које су убациване у посуде за фекалије. У спаваоницама могло је да се смести 12 војника. Постоји и специјални излаз за сигурно напуштање објекта у ванредним ситуацијама, а који је излазио на помоћни стадион Чукаричког.

Овај бункер као и онај који се налази пар километара даље, код Шумарског факултета, били су веома активни у време ослобођења Београда, када су војници Црвене армије као и припадници партизанских јединица продирали ка граду из правца Обреновца, а код Шећеране било је једно од главних упоришта тадашњег Вермахта.