Детектован судар црних рупа који никада раније није виђен

Откако је Галилео окренуо телескоп ка небесима и шокирао свет видећи сателите који круже око Јупитера, нови телескопи су донели изненађујућа открића. Исто важи и за гравитационе таласе. И док електромагнетни таласи – који укључују радио, оптичке и гама зраке – допуштају да видимо универзум, гравитациони таласи су попут новог осећаја; чујемо универзум. До сада смо успели да чујемо пуно црних рупа, пише професор Кристенсен, чији текст преносимо у наставку.

Дана 21. маја прошле године, три интерферометра су се користила да посматрају ово растезање свемира као резултат гравитационих таласа и открили су чудан сигнал. Радим као део тима који надгледа сигнале, па ме је ово откриће узбудило, искрен је Кристенсен.

Обично су наши сигнали оно што називамо „цвркутање“ – фреквенција и амплитуда сигнала се повећавају с временом. Међутим, сигнал који сада називамо ГВ190521, више је личио на прасак.

У потрази за неочекиваним 

Знали смо да постоји могућност да је сигнал повезан са спајањем две црне рупе. Од 2015. године, званично смо најавили 15 откривања овог растезања свемира, а од њих 13 је направљено бинарним системом од две црне рупе које су се потом спојиле. Али наравно, увек тражимо и друге ствари: супернове, пулсаре... и увек смо у потрази за неочекиваним.

Овај одређени сигнал био је кратак у времену од 0,1 секунде и ниске фреквенције, досежући око 60 херца. Направили смо брзи преглед података и нисмо пронашли ниједан разлог да помислимо да се ради о буци.

Затим смо послали упозорење широј астрономској заједници, дајући им информације о сигналу, нашу процену где се налази на небу, колико је далеко и да смо мислили да је то можда бинарна црна рупа. 

Затим је уследио тежак посао. Морали смо да проучимо и верификујемо овај сигнал пре него што смо га могли формално објавити. Пре свега, заиста смо морали да се уверимо да је ово бинарно спајање црне рупе. Сигнал је био на тако ниској фреквенцији да смо знали да, ако је у питању бинарна црна рупа, мора да је заиста масиван.

Такође смо морали да се уверимо да то није нешто друго, попут супернове. Што је најважније, морали смо бити сигурни да то није био само шум детектора. Изазов је била и врло кратка дужина сигнала.

Требало нам је више од годину дана да пажљиво испитамо сигнал, а ми смо га упоредили са најсофистициранијим симулираним сигналима из врло сложених општих релативистичких студија (студија које анализирају гравитационе таласе користећи теорије релативности).