Научници успели да представе невидљиво

Тамна материја дуго је збуњивала научну заједницу, упркос томе што чини око 85 одсто целог свемира. Она је сада у средишту најсавременијих теорија о самом универзуму и стога је пресудна за наше разумевање, слободно се може рећи, готово свега.

Међутим, визуализација је немогућа јер тамна материја не реагује на светлост. Можемо је открити само преко њеног гравитационог утицаја који има на светлост (као што, на пример, не видимо ветар, али видимо како помера лишће и гране на дрвећу).

Научници су пратили претпостављени утицај тамне материје на глактичкој скали и уочили како формира ореоле око јата галаксија. Према недавној симулацији коју су спровели истраживачи са Харварда, на челу са професором Ји Вангом, ови ореоли тамне материје настају на свим масивним скалама, од галактичких, па све до планетарних.

Током петогодишњег истраживања, развоја и проверавања инструмената за израду симулације, а у складу са једном од водећих теорија о тамној материји, тим је претпоставио да тамна материја има масу отприлике 100 пута већу од масе протона и да се састоји од слабо интерактивних масивних честица (WIMPs).

За разлику свих претходних симулација тамне материје, успели су да постигну јако високу резолуцију. Открили су да, без обзира на размере, ови ореоли имају сличну структуру – све су гушћи према центру и све дифузнију ка периферији.

Мањи ореоли планетарних размера су премали да би се открио њихов утицај на околну светлост, али потврђики дриги теорију о тамној материји - да она емитује гама зрачење када се њене честице међусобно сударају.

„Ови мали ореоли могу се проучавати само симулирањем еволуције свемира у великом суперрачунару“, напомиње профресор Ванг.

Уколико се ова хипотеза потврди, ово би још једном отворило мистерију гама-зрачења које „светли“ у центру наше галаксије. Верује се да галактичка јата у дубоком свемиру потичу од тамне материје.

„Ово би потврдило претпостављену природу тамне материје, која каже да она ипак није потпуно тамна“, каже коаутор студије, Сајмон Вајт са Института за астрофизику „Макс Планк“.

Научници непрестано развијају и дорађују моделе у покушају да боље разумеју ову мистериозну материју, али ова најновија симулација може да помогне усмеравању будућих истраживања и понуди још један траг на путу човечанства до обједињене теорије свега.