Даки, слепи миш са добрим научним алибијем

Даки код Јелене живи у великој мрежи, уз помоћ које се лакше креће, пење и спушта, али и полако прелеће са једног зида на други. Биће под будним оком дадиље све до момента док не научи да лети и лови храну.

„Ово ми је први пут да гајим и видим младунче ове врсте. То је заправо младунац врсте која се зове обични поноћњак и није градска врста, колегинице и ја много више радимо са врстама које живе у градовима, и једна од тих честих врста у градовима јесте овај овде обични ноћник, а друга честа врста је много мања и зове се белоруби слепи мишић, он је баш мали и обично се људи одушеве како је сладак и мален", прича Јелена Богосављевић, кустос-приправник у Природњачком музеју у Београду.

Ово је само један од многих слепих мишева које је спасио доктор Милан Пауновић, директор Природњачког музеја у Београду. Слепи мишеви или шишмиши, осумњичени да су одговорни за настанак пандемије вируса корона, постали су најспомињаније животиње на планети. Иако маркетиншки стручњаци кажу да не постоји лоша реклама, биолози који се брину за репутацију слепих мишева тврде да имају добар научни алиби.

"Слепи мишеви су нерадо виђене комшије од стране људи и тако се то протеже кроз целу историју цивилизације. У најновије време имамо појаву болести ковид 19, коју изазива вирус SARS-CoV-2. Један период се сматрало да потиче од слепог миша, међутим чак и ако је то истина, вирус који тренутно инфицира целу планету је практично само 96 одсто генома вируса који се налази код слепог миша. Због тога су слепи мишеви погресно проказани. У неким земљама далеког истока, слепи мишеви се намерно убијају да би се спречила епидемија, што је потпуно погрешно", прича др Милош Пауновић.

Слепи мишеви су веома важна карика у екосистему. С обзиром на то да лове инсекте на неки начин су и природни инсектициди, а у пећине уносе живот. Ипак, од давнина људи их се плаше. Због сујеверја и погрешних веровања да се уплићу у косу често страдају, па су данас заштићена врста. Када би људи о њима више знали, осећање страха вероватно би заменило поштовање.

"Слепи мишеви имају низ морфоанатомских и физиолошких карактеристика које су веома необичне за нас обичне животиње, односно људе. Прво то је способност активног летења. Слепи мишеви на предњим екстремитетима имају изражене прсте, замислите сад човека који има прсте до земље, између прстију су разапете летне мембране и помоћу таквих крила слепи мишеви могу активно да лете", каже др Пауновић.

Осим тога, они су и хеторотермни, имају способност да мењују телесну температуру. Задњи екстремитети су прилагођени за качење, а не за стањање. Користе станиста, али и склоништа. У стању су да изађу из стања хибернације и зимског сна кроз неколико секунди.

"Слепи мишеви који живе ноћу, способни су да се сналазе у простору и да лове плен помоћу ехолокације, одашиљу ултразвук одређених фреквенција и одбијени звук примају и у делићима секунде то им олакшава да се крећу у мрклом мраку и у таквом амбијенту препознају непријатеље, предмете или плен", закључује он.

И то је само делић њихових способности које их чине тако посебним. Све је то сигурно знао Боб Кејн, када је још 1940. осмислио лик једног од најпознатијих суперхероја данашњице - Бетмена.