Волтер Богданић, троструки добитник Пулицерове награде

Богданић је професор на катедри за новинарство на Универзитету Колумбија и један од уредника истраживачке рубрике у „Њјујорк Тајмсу".

Прву Пулицерову награду осваја 1988. године за серију чланака у „Вол стрит журналу" за истраживање о илегалним медицинским лабораторијама у САД. Другог Пулицера добија као новинар „Њујорк Тајмса" 2005. године за истраживање несрећних случајева у америчкој железници, а трећег осваја три године касније, за текст о отровним кинеским лековима на америчком тржишту. Ипак, причу о манипулацији дуванских индустрија које стварају зависност код пушача, сматра најзначајнијом у својој каријери. Касније су га две дуванске компаније тужиле, тражећи да плати десет милијарди долара одштете за клевету. Ово је најскупља тужба подигнута против новинара у историји. Међутим, суд је одбацио оптужбу јер је све што је Волт Богданић написао било истина. 

Рођен је у Чикагу 1950. године. Отац му је био емигрант и радник у челичани, а деда имућни предратни трговац и власник хотела „Палас" у Београду. Сматра да су Срби мала етничка група у САД, али са веома високим културним достигнућима. Својевремено је изјавио да сав свој успех у животу „дугује српском васпитању" које се труди да пренесе и својим синовима - један је познати виолиниста, а други се бави књижевношћу.

Први Србин који је добио Пулицерову награду био је Михајло Пупин за своју аутобиографију „Од пашњака до учењака". Писац Душан Чарлс Симић, један од највећих модерних америчких песника, други је Србин који осваја ово престижно признање. Волтер Богданић је један од двојице људи у историји коме је ова награда додељена чак три пута.