Како је настао детерџент

Прва реклама за "самодејствујући" детерџент за веш појавила се 6. јуна давне 1907. године у диселдорфским новинама, док је прва веш машина на електрични погон уведена у серијску производњу 1908. Живот домаћица променио се преко ноћи. Од тада до данас, хемичари су направили праву револуцију у саставу средстава за прање веша.

"Детерџенти су хемијски молекули који се састоје из два дела, једног поларног и једног неполарног. Поларни, односно хидрофилни део је део молекула који воли воду, односно боље се раствара, други део је хидрофобан и боље раствара масти и уља", каже Карла Илић Ђурђић, асистент на Хемијском факултету Универзитета у Београду.

Због ове специфичне особине, детерџенти су нашли широку примену у индустрији, али и свакодневном животу. Користимо их за уклањање нечистоћа са одеће и других различитих површина.

Приликом прања одеће у веш-машини веома је важно исправно одабрати температуру за прање - што је виша и флеке се ефикасније уклањају. Ако због састава тканине бирамо нижу температуру, потребно је сипати више детерџента. Поред детерџента, у прашку за веш налазе се и ензими - биолошки катализатори који су есенцијални за уклањање тврдокорних флека, као и парфеми који одећу после прања чине миришљавом.

У току процеса прања веша, на пример панталона у веш машини, прво додатком воде и детерџента долази до везивања неполарних молекула детерџента за саму флеку, а затим молекули воде долазе са друге стране и везују се за поларни део овог молекула и лагано га одвлаче са панталона, при чему хидрофобни део молекула и даље остаје везан за прљавштину, односно масноћу из саме флеке.