Осмишљено вучно једро које ће очистити орбиту од свемирског отпада

Истраживачи са Универзитета Пердју из Индијане развили су прототип једра и назвали га „Спинакер 3“, а опремљен је три метра дугим носачима од карбонских влакана који када се рашире захватају површину од 18 квадратних метара.

Једро ће бити постављено на ракету „Фајерфлај аероспејс“ која ће у новембру бити лансирана из ваздухопловне базе Ванденберг у Калифорнији, заједно са још шест корисних прналазака из оквира програма „Посвећене истраживачке и образовне мисије“ (Dedicated Research and Education Accelerator Mission - DREAM).

Биће то први лет за ову авио-свемирску компанију која се нада да ће уз помоћ инжењера са Универзитета Пердју очистити оближњу земљину орбиту.

„Ако из орбите не избацимо старе сателите или друге компоненте свемиских летелица, ускоро ће постати неизводљиво лансирање нових свемирских система“, наглашава Дејвид Спенсер, ванредни професор ваздухопловства и аеронаутике.

„Спинакер 3“ ће почети да делује када буде успешно лансиран у орбиту, а земљина атмосфера ће омогућити да једро повуче возило у орбиту.

Тест ће бити обављен на висини од око 300 километара, иако је „Спинакер 3", конструисан од материјала познатог као ЦП-1, и моћи ће да повлачи објекте и са висине од 640 километара и више.

Америчка свемирска возила морају бити уклоњена из орбите у року од 25 година од завршетка мисије. Вучно једро ће омогућити да се повуку свемирски бродови чак и у случају да им је понестало горива или постану неупотребљиви, тимови са земље могу да покретну повлачење.

Ова технологија би значајно могла да скрати период уклањања отпада из орбите и тако помогла да се ослободи преко потребан простор за наредне мисије.

Систем би могао једног дана да ради у сарадњи са технологијам као што су ракете „Спејс икса“, како би свемирске мисије биле финансијски исплативије и одрживе на дужи рок.