Живот на Земљи нису уништавали само метеори и вулкани, већ и експлозије далеких звезда

Према новој, узбудљивој теорији научника који проучавају дубоке слојеве стена у потрази за радиоактивним остацима који ће испричати причу о настанку Земље, експлозија неколико огромних звезда сигурно је изазвала бар један катастрофалан догађај изумирања живог света на нашој планети.

У новој студији, истраживачи износе претпоставку да је тај догађај изумирања од пре 359 милиона година био узрокован експлозијом макар једне, ако не и више супернова које су запљуснуле Земљу и претворили је у згариште на прелазу између периода девона и карбона.

Научници указују на стотине хиљада генерација спора биљака које су очигледно биле озрачене ултраљубичастим зрацима што потврђује да је озонски омотач био уништен током овог периода.

До сада се углавном претпостављало како су догађаји који су се одиграли на Земљи, попут ерупције вулкана, уништиле озонски омотач, али професор астрофизике на Универзитету у Илиноису, Брајан Филдс, тврди да су докази за тај временски период непоуздани.

„Уместо тога, претпостављамо да је једна или више експлозија супернове, које се налазе на удаљености од око 65 светлосних година од Земље, довеле до уништења озонског омотача“, објашњава професор.

Тим је размотрио и остале узроке које су могли довести до уништења озонског омотача, попут удара метеора, бљескова Сунца и експлозија гама зрака, али сваки од њих је сувише кратко трајао да би могао да објасни овако дугорочно и интензивно излагање ултраљубичастим зрацима биљних спора откривених у стенама из периода девона.

Насупрот томе, експлозије супернове се тачно временски поклапају када се има у виду темпо налета ултраљубичасте светлости, икс и гама зрака од почетка експлозије, праћен секундарним налетом космичких зрака и остатака супернове, који су у комбинацији могли да изазову ову катастрофу на земљи која је трајала 10.000 година.

„Када погледамо из данашње перспективе, једна од најближих претњи супернове сада је звезда Бетелгез, удаљена више од 600 светлосних година и довољно далеко од потенцијално убитачне раздаљине од 25 светлосних година“, додаје коаутор студије, Адријан Ертел.

Иначе, научници сматрају да ће Бетелгез за око милион година експлодирати у супернову, и да ће на ноћном небу Земље током неколико седмица светлети интезитетом пуног Месеца

Фосилизирани остаци које је тим научника анализирао указују на период од 300.000 година током којег је биодиверзитет драматично опао пре самог удара и масовног изумирања, што указује на могућност галактичих касетних бомби насталих од вишеструких експлозија супернове у релативно кратком периоду за космичке прилике.

Истраживачи наглашавају да се масивне звезде обично јављају у гроздовима, па ће експлозија једне огромне звезде вероватно проузроковати више супернова.

За сада, тим научника наставља лов на радиоактивне изотопе из овог периода за које тврде да би били апсолутни доказ њихове претпоставке о истребљењу живота на земљи космичким зрацима.