Рана дијагностика карцинома гама камерама

Нуклеарна медицина је област медицине у којој се дијагностикују и лече болести коришћењем радиоактивних материјала.

Често се дешава да људи осећају страх због појма „нуклеарна“, а заправо је напредак у овој области од кључног значаја за правовремено дијагностиковање бројних болести.

Тестови из области нуклеарне медицине користе се за дијагнозу, лечење и одређивање стадијума скоро свих врста карцинома, али и срчаних, стомачних, цревних и неуролошких поремећаја. 

Историјат нуклеарне медицине код нас почиње 1959. године, оснивањем Одељења за примену радиоизотопа у медицини, управо на Војномедицинској академији.

Набавком прве гама камере 1977. године, Одељење развија и проширује свој рад и 1979. постаје Одељење за нуклеарну медицину.

Са развојем науке и технике, нуклеарна медицина убрзано се развија, а појавом савремених гама камера постаје незаобилазан елемент у лечењу пацијената.

За разлику од Рендген апарата, зрачење гама камере сведено је на минимум. Kамере имају тако осетљиве сензоре да могу осетити минималну количину радиоактивности у телу, након што се у крвоток пацијента инјекцијом ушприца радиоизотоп.

Та процедура назива се сцинтиграфија, што је безболна неинвазивна дијагностичка метода током које се делови тела излажу гама зрацима, а детекцијом накупљања гама зрачења прате и откривају поремећаји у организму.

Нове гама камере "SPECT" технологије (Single Photon Emission Computed Tomography) давањем сензитивнијих слика пресека органа обезбеђују бржу и тачнију дијагнозу у бројним клиничким дисциплинама - кардиологији, ендокринологији, онкологији, нефроурологији, гастроентерохепатологији, неурологији.