Цртање помоћу светлости има свој дан

Оцем фотографије сматра се Луј Дагер, француски уметник и хемичар, који је први је открио практичну сложену методу израде фотографија коју је назвао дагеротипија и представио је у француској Академији наука 1839. године. Исте године француска влада је патентирала дагеротипију и омогућила слободну употребу широм света. Луј Дагер је тиме стекао своју пензију.

Други фотографски процес, калотипију, такође 1839. изумео је Енглез Вилијам Хенри Фокс Талбот. Он  је своје опите започео 1835. године када је добио прве фотографске минијатуре на папиру. Он је применио другачији поступак који је назвао калотипија (гр. лепи отисак). Касније, под притиском своје породице и јавности променио му је назив у талботипија.

Заједно, изум дагеротипије и калотипије означавају 1839. као годину у којој је пронађена фотографија. У наредних 11 година, само у Нујорку отворено је седамдесет дагеротипских студија.

Како обојити црно-бели свет

Ипак, и поред тога што је постигнуто представљање природе у свим њеним детаљима, осећало се извесно разочарање због недостатка боја. Свесни да је питање задржавања боја на снимку питање времена, тадашњи фотографи су могли полако да почну са постављањем темеља нове гране уметности, и да све више буду фотографи а мање хемичари који су зашли у фотографију.

Међутим, проблем око боја није решен очекивано брзо, па се тај недостатак у први мах компензовао ручним бојењем дагеротипија, нарочито када су портрети у питању (румени образи).

Прва фотографија у боји, а која није имала проблема у њиховом чувању без бојазни да ће временом избледети је настала 1861. и за њу је заслужан физичар Џејмс Клерк Максвел.

Прекретницу у пракси фотографије у боји представљао је поступак са екраном у боји који су патентирала браћа Лимијер 1904. године. Аутохромне плоче које су се производиле у њиховој фабрици уведене су на тржиште тек 1907. године, када се дошло до добре панхроматске емулзије. 

Модерни методи фотографије у боји заснивају се на вишеслојном филму и спајајућим компонентама. Тај принцип су готово истовремено увели „Кодак“ и „Агфа“.

Србија није заостајала за светом

Прву дагеротипију у Србији је направио пионир и први српски фотограф Димитрије Новаковић 1840. године. Технику је усвојио за време боравка у Паризу, 1839. од самог изумитеља, Луја Дагера.

Литограф, сликар и уметник примењених уметности, Анастас Јовановић, научио је дагеротипски поступак у Бечу и већ га је 1841. применио. Најпре је начинио свој Аутопортрет, а затим је дошао у Београд и дагеротиписао кнеза Михаила.

Брзој популаризацији дагеротипије највише су допринели путујући дагеротиписити. Најранији који је долазио у Србију био је Јосиф Капилери који је боравио кратко у Београду у лето 1844. године.

Слика вреди хиљаду речи

Фотографија нам пружа могућност да забележимо место, искуство, идеју, тренутак у времену. Преносе емоције брже и ефикасније него што то могу речи. Фотографија може учинити да видимо свет туђим очима.