Саркофази из Виминацијума – како град мртвих говори причу о граду живих

Недавно пронађени саркофази су посебно значајни јер нису опљачкани, јер онда стручњаци могу у пуној мери да примене своја знања и да археологија покаже свој пун потенцијал, каже Миомир Кораћ, директор Археолошког института у Београду.

„Ово све прича једну причу и то археологија највише воли – контекст налаза и реконструкција живота. Та реконструкција ће касније бити још детаљније спроведена. Да можда утврдимо рођачке односе, шта би могао да открије орнамент на самом саркофагу који говори о неким врло занимљивим стварима“, објашњава Кораћ.

Треба утврдити и верска обележја, јер у томе добу је, осим хришћанства, постојао и читав низ других религија.

„Има ту занимљивих налаза. Пре свега, сребрни лим који има неких уреза, а ових дана ћемо га очистити и развити да видимо шта ту пише, да ли је то можда нека заветна плочица која је требало покојника од нечега да брани. Да ли можда има још нечега што би могло да баци нову светлост на реконструкцију тог живота“, каже Кораћ.

Према његовим речима, прве анализе лима показале су да је лим сачињен 97 одсто од сребра, а остатак од бакра и других материјала.

Стручњаци ће покушати, како каже, да ухвате ту нит која би водила ка једној религиозној групи људи који су живели средином трећег века.

Кораћ наводи да су саркофази пронађени на једној од некропола која је веома богата и само ове године истражено је око 200 гробова на тој локацији.

„Из тог града мртвих ми развијамо слику града живих“, истиче Кораћ.