Црне рупе су депресивне само ако не знаш шта су. Битно је да им се не приближиш, нити оне теби

Израз "црна рупа" је драматичан и памтљив, али није у потпуности тачан. Црне рупе су заправо светле. Нису тамне празнине како су приказане у научној фантастици - у ствари производе огромне количине зрачења.

То је зато што црне рупе делују више попут одвода него попут магнета. Материја ухваћена њиховим повлачењем не повлачи се директно унутра, већ кружи около као да је ухваћен у вртлогу.

Овај ковитлави процес заробљава велике количине звездастог гаса, вртећи га око црне рупе великом брзином. Резултат је диск за избацивање: ротирајуће поље затворених честица гаса чије кретање ствара велико трење и јака магнетна поља. Oве силе производе рендгенске зраке које уз помоћ инструмената можемо да видимо јасно.

Шта се дешава на хоризонту?

Неко ко прелази хоризонт не примећује ништа другачије у својој непосредној околини. Ово је директна последица Ајнштајновог принципа еквиваленције, који подразумева да се не може разликовати разлика између убрзања у равном простору и гравитационог поља које изазива закривљеност простора.

Међутим, посматрач далеко од црне рупе који посматра како неко улази унутра, примећује да се особа креће све спорије и спорије како се приближава хоризонту. Чини се овако јер време близу хоризонта црне рупе тече много спорије него далеко од хоризонта.

Шта бисте искусили на хоризонту зависи од сила осеке гравитационог поља. Силе плиме на хоризонту обрнуто су пропорционалне квадрату масе црне рупе. Ефекат ових сила плиме и осеке је истезање: технички термин који физичари користе је "шпагетизација".

Осим што су црне рупе су далеко од црних, истраживања показују да су далеко од нечујних.

Како се предмет увлачи у црну рупу, енергија његовог кретања трансформише се у звук. Не можемо их чути али можемо "видети" телескопима.

Звучни таласи који излазе из црне рупе производе таласе чијом анализом можемо утврдити њихову фреквенцију. Црне рупе производе најдубље "ноте" у свемиру - 57 октава. 

Повлачење црне рупе обично се сматра неизбежним. То је, у одређеној мери, тачно - једном након хоризонта догађаја чак ни светлост не може да се појави. Али материјал који кружи рупом није увек осуђен на смрт. Црне рупе су халапљиве али им храна "испада". У ствари, преко 99 одсто тога може побећи.

Зашто? Чини се да су неке црне рупе "испљувале" њихову храну.

Будући да им треба "храна" за опстанак, црне рупе су далеко од избирљивих јела. Њихова гравитациона поља привлаче било шта са масом и ништа није масовније од осталих црних рупа. Црне рупе су канибали. Када се два од ових великана сударају, ниједан се не троши. Уместо тога, два се спајају и постају још већа.

Срећом по нас, црне рупе су ограничене на дубоки свемир, и нису близу Земље. Ипак на земљи постоје феномени налик црним рупама тако да црне рупе имају своје земаљске сроднике. Океани производе изненађујуће сличне појаве познате и као вртложење. Вртлози су "острва" воде који се врте усред океана. Ситни вртлози, попут оних који настају веслом, трају само неколико секунди. Највећи могу бити широки километрима и и преживети годинама.

Попут црних рупа, и ови гигантски вртлози увлаче и прикупљају све што приђе, заробљавајући их док се касније не распадну.