Допринос Чарлса Линдберга свету авијације

Први самостални и непрекидни лет преко Атлантика је извео Чарлс Линдберг (1902 – 1974). После непроспаване ноћи од узбуђења, тридест и три сата је летео од Нјујорка до Париза где је дочекан уз овације. Свој лет је описао у књизи „Дух Сент Луиса“, за коју је добио Пулицерову награду. Говорећи о себи и свом авиону, кога је доживљавао као свог сапутника, говорио је „ми“.

Штампа га је прво волела, потом омрзла и прогласила симпатизером нациста, јер је током посете Берлину добио одликовање за своја достигнућа у авијацији од Геринга. Те етикете се није ослободио до краја свог живота. Био је ожењен ћерком амбасадора, која се бавила књижевношћу и дружила се са француским писцем и авијатичарем Антоаном де Сент-Егзиперијем. Имали су четворо деце, али је њихов први син Чарлс Линдберг Трећи отет и убрзо пронађен мртав.

Починилац је нађен и осуђен на смрт, а Линдберг је пепео свог сина просуо изнад Атлантика. За смрт детета кривио је штампу и новинаре који су износили детаље њиховог приватног живота у јавност и тада почиње његов доживотни рат са медијима.

Као дечак је био усамљен и недружељубив. Отац, угледни адвокат и политичар, није му посвећивао много времена па га је мајка, учитељица, често водила у музеје, покушавајући да му надомести пажњу и друштво. Од тренутка када су посетили војну базу где је видео полетање једног ваздухоплова, почиње да гаји страст према авионима. Годинама касније, напушта студије и уписује пилотску академију, после које дуго није могао да нађе посао. Радио је у „летећем циркусу" наступајући као пилот акробата, а неко време је и разносио пошту у ваздухопловној поштанској служби.

Допринос Чарлса Линдберга свету авијације је од пресудног значаја, а фотографијама древних рушевина изнад Јужне Америке заслужан је за развој нове научне области - ваздухопловне археологије. Био је љубитељ науке, посебно медицине, али је пред крај живота постао борац за очување природе, увиђајући да развој науке и цивилизације уништавају планету.