Научници у Србији не одмарају ни током пандемије

За истраживаче нема летње паузе, јер се и даље очекују ефикасани научни одговори на пандемију коронавируса и то не само од стручњака из области медицинскух наука. Показало се да и наши истраживачи који се баве примењеном науком могу много тога да ураде.

Када Фонд за науку каже да има новца за добре пројекате, то је позитиван подстрек за научнике, што се могло видети по великом интересовању које је изазвао и најављени пројекат Фонда „Програм истраживања ковида 19“.

Како наводи Милица Ђурић Јовичић, директорка Фонда за науку, гошћа Јутарњег програма, пријављено је 128 пројеката, односно 1.194 истраживача је аплицирало са својим тимовима.

„Велика бројка, али такође, и велика одговорност да се одаберу и подрже најбољи пројекти који могу да се директно примене за решавање ситуације изазване пандемијом. Евалуација је у току и важно је поменути значај међународне сарадње која се види у пријавама. Заправо, наши истраживачи су аплицирали у сарадњи са истраживачима из 20 земаља света, са четири континента“, наглашава гошћа Јутарњег програма.

Највише пријављених пројеката је из области биомедицине, хемије, фармације и њихових комбинација, али било је и доста мултидисциплинарних тема где су истраживачи покушали да неке нове дијагностичке методе или начине за убрзавање потребних медицинских процедура, повежу са другим научним областима.

Пријављен је и значајан број тема из области економије и предикције даљег развоја ситуације и економске кризе која би могла да се деси због пандемије. Ту је и велики број пројеката из области друштвених наука који се односе на квалитет живота и менталног здравља у оваквим ситуацијама, наводи директорка Фонда за науку.

Утисак да су истраживачи сада активнији можда вара, напомиње Милица Ђурић Јовичић, јер су они били активни и до сада само су сада видљивији. Заједно се стварају нове теме и нова партнерства, али је пандемија помогла да сви како у Србији, али и у свету увиде зашто је наука важна и зашто је улагање у науку битно.

Недавно је у Фајненшал тајмсу изашао текст у коме се износе похвале на рачун наше технолошке сцене, а познато је и да многе стране компаније отварају своја представништва у Србији.

Шта је потребно да Фонд за науку подржи пројекат

Пројекти које ће финансирати Фонд за науку потребно је да имају идеју која је другачија, да у њој постоји одређен научни допринос у односу на оно што је до сада рађено.

Битно је, такође, како се та идеја примењује и какав ефекат може да има на Србију и генерално науку уопште.

Такође је битно да имају добар тим који то може да спроведе и да постоје знања. На крају је, важно и да се све то реализује онако како је планирано.

„Фонд финансира и основна истраживања која су у неким сферама изузетно битна. Зато увек наглашавамо да Фонд подржава и базична истраживања, и примењена, и мултидисциплинарна истраживања“, наглашава Милица Ђурић Јовичић.

Млади истраживачи су до сада добијали стипендије преко Министарства просвете, науке и технолошког развоја или преко програма „1.000 младих“. Од сада ће, пак, Фонд за науку направити програм кроз који ће будући докторанти моћи да аплицирају са својим идејама и добију средства за истраживање и добију плате које су конкурентне, како би остали у својој земљи. Такође, добијаће и грант за путовања како би ушли у научне воде на прави начин, каже на крају гостовања у Јутарњем програму директорка Фонда за науку.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 05. мај 2024.
16° C

Коментари

Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
C.T. Toraksa
Поштујте правила пре давања крви на анализу
Adaptacija
„Буђење пацова“ – ново рухо филмског класика Живојина Павловића
slobodan izbor ishrane
Главни град Финске избацује месо како би заштитили климу, осим у ретким изузецима
Prijava za kviz Slagalica
Пријавите се