Соларна сонда „Паркер” - истраживање тајни Сунца

Наиме, пред соларну сонду „Паркер" постављен је незахвалан задатак да се током седмогодишње мисије приближи на 6,1 милион километара од Сунца, што је седам пута ближе него што јој је се приближила било која друга летелица; затим, да се креће брзином и до 690 000 км/ч, а да притом спољашњи оклоп свемирског брода издржи температуру од преко 1 300 степени Целзијуса.

Летелица је морала и да одоли зрачењима Сунчеве короне и соларног ветра, о којима се још увек веома мало зна. Поред свега тога, подаци које прикупља морају се неометано снимати и слати на Земљу у Лабораторију за савремену физику Универзитета „Џон Хопкинс" у Балтимору. Летелица је јединствена и по томе што је прва која је име добила по живом научнику, др Еугену Паркеру. Пројекат је најављен 2009. године, а коштао је 1,5 милијарди долара.

„Паркер" сонда има шестоструки, 12 центиметара широки топлотни штит направљен од легуре угљеника са специјалним примесама, што летелици заједно са инструментима, даје тежину од 685 килограма. Површински слој је беле боје, како би упијање сунчевих зрака било смањено на минимун. Летелица примарну снагу напајања добија из соларних панела, увучених унутар оклопа.

Планирано је да током мисије сонда изврши 24 узастопна приближавања Сунцу. „Паркер" сонда се 7. јуна приближила пети пут: прошла је на 19 милиона километара од Сунца, крећући се брзином од 393 000 км/х, при спољашној температури од 592,2 степена Целзијуса.  Ово је чини вештачким објектом који се, до сада, највише приближио Сунцу. Подаци које је снимила биће доступни јавности у новембру 2020. године. После прелета у најближој орбити Сунца до сада, сонда ће надлетати Венеру, што ће свемирском броду омогућити да се ослободи своје орбиталне енергије и настави приближавање на још нижој орбити.

Анализирајући досадашње резултате, можемо боље да разумемо како се формирају и понашају соларни ветрови у односу на различите удаљености и у зависности од места где настају, што значајно утиче на временске прилике на Земљи, па ће и метеоролози имати пуне руке посла у читању извештаја које сонда шаље, а које ће им НАСА уступити. Уочено је да је њихова ротација много већа и израженија него што се до сада веровало, а то је нешто што нисмо могли приметити раније, с обзиром на то да соларни ветрови до Земље стижу готово праволинијски. Такође, сада знамо да честица прашине, које је „Паркер" сонда недавно снимила, нема близу Сунца јер се преобликују у гас. Ова сонда врши истраживања и мерења електромагнетног поља и пропустљивости радио-таласа кроз Сунчеву корону. НАСА очекује да пронађе зону без честица прашине на три до пет милиона километара од Сунца. Очекује се да ће сонда септембра 2025. достићи до сада незамисливу близину прелета ˗ шест милиона километара од Сунца.

Поред свега, још увек нисмо добили одговоре на најзначајнија питања која су постављена пред мисију, а којима се научници баве већ шездесет година: зашто је корона, супротно ономе што би се очекивало по законима физике, топлија од саме Сунчеве површине, затим како се енергија и топлота крећу короном и шта то убрзава соларни ветар и соларне енергетске честице?

На ова и многа друга питања очекујемо одговоре у наредних пет година, а посебно у свеобухватном извештају мисије, који ће, вероватно бити објављен током 2026. године.