Забринутост понекад мотивише и помаже при остваривању циљева

У студији, која је спроведена пре више од двадесет година, установљено је да су најчешћи негативни утицаји бриге на наш живот то што је она у суштини непријатно осећање које нам одвлачи пажњу и чини да се проблеми виде тежим и већим него што јесу.

Забринутост која траје дужи временски период проузрокује високу анксиозност, што може имати негативан утицај јер смањује способности особе (некад и до психичке исцрпљености).

Забринутост може да постане толико опсесивна да почне да ремети уживање у обичним животним задовољствима. Особа тада не може да спава, не може да се опусти са пријатељима, не шали се, не смеје се и генерално осећа непрестани притисак.

Психијатри у таквим случајевима најчешће покушавају, заједно са клијентом, да открију који су све страхови замаскирани бригом.

„Људи често бригом прикривају своју основну анксиозност и нешто што су потиснули унутар себе, а то кроз бригу о нечему или некоме пробија као симптом и онда је та брига заправо симптом лошег стања те особе“,  за емисију „Све боје живота“ каже проф. др Јасна Вељковић, клинички психолог и психотерапеут.

Анксиозност се може јавити у свим животним добима, најчешће у средњим годинама, чешће код жена. Ипак, око тридесет процената људи које ово стање погађа никад не потражи стручну помоћ. 

Свака особа, да би дошла до одређеног циља, улаже своју енергију у зависности од привлачности тог циља и своје мотивације.

Наша саговорница истиче да брига има и мотивишући аспект јер развија капацитет да се пажња и концентрација усмере на постизање циљева.

Нормално је бринути о стварима које желимо да постигнемо, али то би требало да траје одређено време и не сме да омета наше нормално функционисање у свакодневици.

Добро је да се обрати пажња и на то да непрестана брига о некој особи може у себи скривати снажну потребу за контролом.

Ово се често среће у односима родитеља и деце јер родитељска брига може бити спутавајућа и може код детета створити анксиозност. То последично доводи до неразвијања одговорности детета које сматра да нема потребе да брине јер то већ раде родитељи уместо њега.

Таква врста претеране бриге може да има негативне последице нарочито у периоду адолесцентског бунта. Допустите бригама да вам помогну да напредујете у разним областима и ситуацијама и не дозволите да вас обузму у мери у којој ће вас у томе спутавати.

Једно истраживање, спроведено на мањем узорку, доводи у везу висок степен интелигенције са израженом анксиозношћу, а као разлог се наводи повећана активност појединих регија у мозгу што доприноси бољој комуникацији међу различитим центрима у њему.

Доказано је и да људи који брину мисле аналитички и активно приступају решавању проблема у стресним ситуацијама. Такође су савеснији и када је здравље у питању јер редовније посећују доктора.