Смернице током ванредног стања за живот и рад са децом која имају сметњу у развоју

 То је особа која у тренутку постаје несвено нови члан породице иако има званично тачно утврђене објективне професионалне задатке.

То мора да буде обучена особа од поверења јер требало би да прати и подржава дете до осам сати дневно током боравка у школи. Хуманитарна организација „Дечје срце“ као програмску активност која је подржана од стране Градске управе Града Београда - Секретаријата за социјалну заштиту реализује ову услугу „Лични пратилац“.

Они такву особу траже, проверавају и образују. С обзиром на то да у овој организацији знају како се ради са особама са сметњама у развоју, обратили смо им се са питањем - а како сад? 

Због новонастaлог стања у заједници природно долази до повећаног степена стреса. То може негативно утицати на сву децу, а поготово децу са сметњама у развоју за коју је карактеристично да су осетљивија на расположење других људи из околине.

„На који начин ће испољити ефекте које на њих има ванредно стање зависи од структуре личности, карактерних особина, темперамента и сметњи које дете има“, каже Сашенка Мирковић, дипломирани дефектолог.

Учење кроз игру 

Оно о чему у овој ситуацији, пре свега, треба размишљати јесте превенција, односно сузбијање негативних осећања, страха, забринутости и негативних мисли у дететовом присуству.

Потрудите се да будете расположени, ведри, мотивисани и да утичете на то да и дете остане такво. Будите подршка детету, али и другима у околини, јер дете то види.

Унесите креативност, иновативност и ведар дух у свакодневну рутину. Искористите овај период да више него иначе поспешујте развој детета кроз заједничке активности, каже наша саговорница.

Иницирајте учење кроз игру и спонтано без ригидних форми и структура. Отвореност и флексибилност доводи до већег успеха. Запамтите да је игра за дете најважнији посао, то је стваралачка активност која произилази из унутрашње потребе детета.

Она је сваки пут другачија и непоновљива. Игра је активност кроз коју се дете изражава и потврђује. Она омогућава детету да се развија складно. Током тренутног стања игра је веома важан фактор, јер се у њој дете ослобађа напетости, постаје смирено, опуштено, пошто је у игри готово све допуштено.

Са друге стране, игра је „огледало“ у ком се одражава шта дете мисли, доживљава, осећа и жели, што нам је током ванредне ситуације посебно важно да знамо, сазнајемо у хуманитарној организацији Дечје срце.

Правилан дневни ритам

Од велике важности је и успостављање правилног ритма дана, односно поштовање редоследа планираних активности током једног дана како би дете усвојило шему предвиђених активности.

Свакако, ова шема ни у ком случају не треба да постане дететова стереотипија чија ће промена изазвати агресивно понашање уколико се иста не буде поштовала.

Конкретни савети дефектолога Сашенке Мирковић гласе: успоставите неке основне ритмове прилагођене узрасту детета - одлазак на спавање и буђење у одређено време, узимање главних оброка у одређено време, организујте дан детета тако да оно зна када може да се игра а када треба да извршава одређене дужности.

Проналазите активности које дете може успешно да обави и реално хвалите његов труд и успех.

Хигијена током ванредног стања

Потребна је већа хигијена простора и вођење рачуна о сопственом здрављу и здрављу других из околине. Потребно је и усмеравати децу на ове активности, објасните им на креативан начин због чега се носе заштитни материјали као што су маске и рукавице и научити их како да их користе.

Добро је укључити их у активности хигијене простора, омогућити да безбедно учествују у чишћењу и дезинфекцији домаћинства. На овај начин ће се време са дететом провести корисно и оно ће усвојити важна знања и активности.

Такође, ово је прилика подстицати дете на усвајање хигијенских навика. Имајте на уму да сваки процес деца много лакше усвајају уколико имају модел који ће да опонашају.

Тако је и са прањем руку, умивањем, прањем зуба, туширањем... Све што очекујете да дете уради, обављајте и ви паралелно са њим. Пратећи вас, оно ће истовремено и да вас опонаша.

Временом смањујте ниво подршке, али тек када будете сигурни да је дете усвојило кораке активности којој га подучавате. Следећи ниво подршке је надзор уз евентуалне вербалне сугестије како нешто да обави. Постепено се ниво подршке смањује.