Нова археолошка истраживања о Назарету, граду у коме је одрастао Исус Христос

Нови налази из последњег истраживања сугеришу да је Назарет, у коме је по хришћанском предању, одрастао Исус Христос, био мног насељенији него што се раније претпостављало, а доминирали су религијски конзервативизам и наглашено анти-римско расположење, наводи Индипендент.

Ово истраживање које су спровели британски археолози, под руководством др Кена Дарка са Универзитета у Редингу, наводи да је постојала значајна разлика у погледу поштовања верских правила код Јевреја који су живели у Назарету, у односу на сународнике из суседног града Сефориса.

Дедаљна анализа археолошких остатака из Назарета открива да у они искључиво користили керамичке посуде и остале материјале који се по јеврејским ритуалним прописима сматрају „чистим“, док су, изгледа, у суседном Сефорису много мање обраћали пажњу на ова правила.

Поред тога, испитивање земљишта између ова два града, открива и да су древни становници Назарета, такође из верских разлога, строго поштовали забрану коришћења људског измета за ђубрење земљишта, за разлику од њихових суседа, удаљених мање од десет километара. 

Иначе је познато да су становници Сефориса, укључујући и јеврејско становништво, били под јаким утицајем грчке и римске културе. Насупрот њима, нови докази јасно показују да су Назарећани били много ригорознији у поштовању верских прописа.

Чини се да је то подручје било и веома активно укључено у борбу против Римског царства. Зна се да је на овом подручју, негде у 4. веку пре нове ере, избила побуна и да су устаници напали војно складиште и владину ризницу у Сефорису.

Археолошка ископавања су показала да су у самом Назарету, негде средином 1. века нове ере, побуњеници изградили читаву мрежу подземних склоништа и тунела испод града – довољно великих да се у њих склони најмање сто људи.

Ортодоксни Јевреји доживљавали су римски и грчки утицај као озбиљну претњу њиховој вери, а последњи археолошки налази говоре да је Назарет настањивало скоро 1.000 становника.

„Наше ново истраживање је преобразило археолошко познавање Назарета из римског доба“, истакао је руководилац пројекта, Kен Дарк који је резултате истраживања управо објавио у књизи Римски период и византијски Назарет и његово залеђе.

Новонастала слика Назарета из римског периода као места веома значајног у верском погледу, међутим, није обележена само појавом његовог најпознатијег сина – Исуса, већ и чињеницом да је средином првог или другог века изабран и за службену резиденцију једног од великих свештеника тада уништеног Храма у Јерусалиму, када су свих 24 јеврејских верских вођа одведена у егзил у Галилеју.

Ово археолошко истраживање Назарета помоћи ће историчарима да много боље разумеју начин на који је град у коме је Исус одрастао помогао у обликовању његових религијских погледа. У Јеванђељу по Марку и Луки се помиње да Исусово учење није било добро прихваћено у Назарету, што је вероватно био један од разлога да га напусти.