Српски лекари открили ген који изазива резистентност на антимикотике

Гошћа Јутарњег програма, др Александра Бараћ са Клинике за инфективне и тропске болести, добитница награде „За жене у науци", напомиње да је тим српских лекара успео да детектује ген, односно, његову мутацију која је одговорна за појаву резистенције гљива рода аспергилус на антимикотике.

„То јесте један мали корак у дијагностици, али самим тим то повлачи велики корак у клиничном процесу лечења пацијената. То је група азола, лекова који су прва линија у лечењу гљивичних инфекција и најчешће их примењујемо, а да заправо, ни не знамо да је та гљива изолована из узорка крви или ткива осетљива или неосетљива на тај лек. Међутим, овом дијагностиком која је брза и једноставна, а коју смо ми развили, пошто смо детектовали који је то ген одговоран, омогућили смо да се да шанса другим лековима који ће брже довести до излечења“, напомиње др Бараћ.

Када у свакодневном говору поменемо гљиве, или гљивице, како их обично називамо, углавном помислимо на инфекције које захватају нокте или кожу, додаје гошћа Јутарњег програма. То је пак, у случају ових микроорганизама најмањи проблем. Проблем су инвазивне гљивичне инфекције које могу довести и до смртног исхода, најчешће код пацијената који су имуно компромитовани, а то су хематолошки пацијенти, пацијенти после трансплантације или ХИВ позитивни пацијенти.

Докторка Александра Бараћ истиче да страживање не би било могуће без помоћи „Лореала“, Унеска и Министарства за науку, који су доделили средства и новчану награду која ће бити искоришћена да се студија спроведе до краја.

Сви антимикробни лекови су изузетно скупи и поготову је њихова примена у инвазивним стањима код системских инфекција дуготрајна, тако да је и економски аспект овог открића веома важан јер је омогућено да се брзом дијагностиком утврди које лекове треба применити и тако сачувати живот пацијента, али и доста новца, каже на крају гостовања у Јутарњем програму, др Александра Бараћ.