Музика у антици

Од свих подручја делатности и филозофије из периода aнтичке цивилизације, о музици знамо најмање. Нематеријалан у својој бити и тиме загонетнији, тај дар богова је за нас сведен на нематеријалну заоставштину.

У књижевности и ликовним уметностима реликвије говоре саме за себе, док од тонских записа немамо практичне користи. Можемо се ослонити на једва десетак записа античке грчке музике и на нешто бројније теоријске расправе о пореклу звука, хармонији, ритму, историји музике и нотацији.

Музиколози се углавном слажу да је порекло грчке музике источњачко. Ако бисмо тражили звуковну илустрацију уз овај текст, пронашли бисмо је у свакодневној музичкој пракси Индије, Јапана и Кине; или слушајући лиру какву још данас користе Арапи.

Можемо покушати и одсвирати (на клавиру) Сикилов епитаф сачињен од две делфијске химне онако како су транскрибоване. А о томе како су заиста звучале, преостају нам само нагађања.

Музика античког Рима нам је још мање замислива од грчке. Знамо да су утицаји долазили од Етрураца, Грка, и из Азије. Немамо ни фрагментарних остатака.

У доба Републике музика се дефинитивно афирмисала као звуковна подлога или хоби аматера-ентузијаста из виших слојева друштва, чак и крунисаних глава.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.