Економија или екологија – борски изазови

Друго име за Борску реку је „мртва река“.

Загађени су извори, земљиште, а чист ваздух замењен честицама сумпордиоксида.

Kолико је угрожена природа, толико је нарушено и здравље људи. 

У селу Kривељ, надомак Бора, налази се рудник Церово са два отворена реципијента, који већ више од две и по деценије трују реку Церово, која се потом улива у Kривељску реку.

„Раније, пре доласка рудника Церово, у овом реону је било милина живети. Сви су имали своје изворе, своје водоводе, имали смо чисту воду за заливање и ми деца смо се тамо прскали и ловили рибу. Међутим, доласком рудника Церово све је то отишло“, каже Павле Kурић из Kривеља.

Он гаји малину већ двадесетак година. Последње две године ју је заливао том загађеном водом, јер ниje имао избора. Више од 50 одсто се осушило.

С друге стране Бора, према Зајечару, налази се село Слатина кроз које протиче беживотна Борска река.

Нажалост, јединствена је по томе што у њој нема ни једног јединог живог организма, ни биљног ни животињског света. Разлози су добро познати.

Са једне стране реку трује градска борска фекална канализација, а са друге стране отпадне воде из рудника и најотровнији индустријски муљ.

Да ствар буде гора, осим већ постојећег рудника, ово село добиће још један рудник - Чукару Пеки.

Еколошки проблеми 

Бобан Милојковић, председник Савета МЗ Слатина, каже да није лако живети са свим тим еколошким проблемима.

„Наравно да то штети нашем здрављу. Не смемо дозволити више никаква загађења, не сме бити дима у Бору. Не желимо више да се наша деца трују, јер она имају право на здрав живот, као исва друга деца у Србији и у свету“, каже.

Војкан Павловић из Слатине каже да су наслаге отровног муља, јаловине и пирита на обалама река велике и пуне тешких метала, сумпора, арсена и којекаквих штетних материја:

„Том водом не можемо да заливамо баште. Kористимо воду из градског водовода јер то нам је најсигурније, али и даље нисмо сигурни у каквом су нам стању плодови“.

Пољопривредна производња у овим крајевима готово је уништена. Такозвне рудничке плаве воде обојиле су оближње водотокове, а градска канализација други је убојити загађивач Борске реке.

Да ли ће нови пројекат за изградњу Фабрике за прераду отпадних вода бар иоле вратити ову реку у живот?

„Оно што треба рећи јесте да је израђено 70 одсто пројекта, да је покренута иницијатива за измену плана генералне регулације града Бора. На тај начин ће се решити тај историјски, односно вишедеценијски проблем прераде фекалних отпадних вода. Ми ћемо као град инсистирати и тражити од новог стратешког партнера Зиђина да реши проблем индустријских отпадних вода и реално је да се у наредних три до пет година тај проблем од стране града потпуно реши“, истиче Александар Миликић, градоначелник Бора.

Пред некадашњим РТБ-ом, а данашњим Зиђином је много еколошких и економских изазова. Један од највећих је аерозагађење.

И ако је Бор пре четири године добио савремену топионицу са Фабриком сумпорне киселине, прекомерно загађење ваздуха поново оставља последице.

Чисто небо изнад Бора, вероватно је најчешће изговорена реченица последњих неколико деценија, али и највећа жеља људи који живе у том граду и околини.

Прекомерно загађење ваздуха

Највећа мука мештана села Оштрељ, поред топионичких димњака, је оближње флотацијско јаловиште.

„Kоличина јаловине је сада толико велика, да је канал сада испод нивоа овог изнуђеног насипа, који ми стручно зовемо зечји насип. Он је потпуно необезбеђен. То нас толико сада угрожава, јер ће ова прашина да нас засипава наредних 20 година“, каже Зоран Стојановић из Оштреља.

И мештанка Весна Перић Петровић је огорчена: „Прашина нас угрожава толико да сада више ни веш не може да се суши. Можете да замислите да воћку из нашег дворишта не смемо детету да дамо да поједе.“

Вековно рударење на овим просторима оставило је велике последице и на животну околину, али и на здравље људи.

Овде се поставља кључно питање - шта је заправо еколошка истина у Бору и да ли је важнија економија или екологија?

Извесно је само једно - још ће много тешких метала, отрова, отпадних вода протећи Борском реком док се овај град и околина не попну на гране зелене економије.