Како је песак срушио моћно царство

Цветајући током бронзаног доба , између 24. и 22. века пре нове ере, Акадско царство заснивало је снагу на моћном граду Акаду, који је проширио своју власт на оближња подручја у древној Месопотамији, доводећи неколико градова под власт једног владара.

Акадско царство било је преовлађујућа сила у региону пуна два века, а ново истраживање и спроведене геохемијске анализе шест 4.100 година старих коралних фосила откривају нове детаље о изненадној пропасти моћне цивилизације.

„Упркос томе што је крај Акадског царства званично дошао због спољних инвазија, наши фосили су прозори у време и показују колико су велике климатске промене допринеле пропасти“, каже Тсујоши Ватанабе са Универзитета на Хокаиду.

Наредна интердисциплинарна испитивања помоћи ће, како каже, бољем сагледавању веза између климатских промена и људских друштава кроз историју.

Проучавање коралних фосила на локалитету Тел Леилан у североисточној Сирији (некадашњем центру Акадског царства) показало је изненадне и интензивне сушне периоде у време пропасти царства, као и бројне доказе о честим налетима „шамала“ – снажних ветрова који подижу велике пешчане олује у подручју око Персијског залива.

Фосили су такође открили и продужену зимски сезону „шамала“ у периоду пропасти Акадске династије пре око 4.200 година. Такви новонастали метеоролошки услови сасвим сигурно су допринели тежим условима за узгајање усева, што је заузврат највероватниеј довело до побуна.

Суша и урушавање друштвеног система већ су, као и спољне инвазије, идентификовани као потенцијални разлози пропасти Акадског царства, али нова студија, објављена у часопису Џиолоџи (Geology), пружа додатне корисне информације о том историјском периоду.

Иако можда никада нећемо сазнати шта се тачно десило на крају Акадског царства, овакви фосили пружају фасцинантан увид – служећи као нека врста архива о климатским условима хиљадама година уназад.