Енергија слободе Маријане Дујовић

У последње време дошло је до знатног проширења академских програма који се баве проучавањем популарне музике.

Али и поред тога још не постоји теоријска платформа са диференцираном методологијом која би омогућила аналитички приступ овој комплексној материји.

На 64. међународном београдском сајму књига, у оквиру издавачке куће Клио, у едицији Клепсидра представњена је публикација Маријане Дујовић Енергија слободе. 

-Ово је, како сте рекли, стваралачка биографија Ђорђа Марјановића. Шта сте при томе подрзумевали?

Књига је сачињена из три већа сегмента. Први део је приказ његове личне и професионалне биографије. Други сегмент представља преглед његовог стваралаштва и разматрање стилских карактеристика песама које је изводио и снимио у датом времену; а трећи део књиге чине прилози који употпуњују његову биографију бројним информацијама о наступима, објављеним плочама итд. У књизи се налазе фотографије Ђорђа Марјановића и његових колега, од којих већина никада није раније била објављена. 

-Као аутрор сте на првом месту били у улози музиколога. Дакле подрзумева се аналитички приступ. На чему се он темељио?

Пошто је књига намењена широј публици, анализа својствена за музичке теоријске дисциплне је изостала. Међутим, аналза његовог стваралаштва је спроведена у сагледавању стилских карактеристика популарне музике; те се јасно може уочити разлика у стилском изразу од почетка његове каријере, па све до деведесетих година прошлог века, када је престао активно да наступа.

-Наслов Енергија слободе алудира на време када је eкс Југославија имала хетерогену клтуролошку слику и потребу да на сцену ступи млади протагониста који је „попут свог сакоа који је завртео направио вртлог на поп сцени“...

Тако је. Наслов је јасна асоцијација на период у којем је Марјановић стварао, али у исто време је и спона са савременим добом, јер је данашња музичка индустрија никад разноврснија и слободнија у изразу на свим пољима. Поред тога, Марјановићеве песме су актуелне и данас. Моје мишљње је да ће праве звезде увек имати „енергију слободе“, без обзира у ком времену и окружењу буду стварали.

-У време шездесетих наша музичка сцена била је под утицајем различитих струјања која су долазила са разних страна. Из Европе али преко океана...

Чини ми се да је наша сцена популарне музике током прошлог века увек била под јаким иностраним утицајима. Сви ти утицаји нису заобишли ни Ђорђа Марјановића. Из увида у његово стваралаштво могу да кажем да је увек пратио нове музичке трендове и да је их је вешто интегрисао у своје стваралаштво. Тако се могу чути песме у рокенрол маниру, по узору на амерчке и бритаснке популарне песме, шлагери у стилу француске и италијанске поп музике, али утицаји мексиканских песама, затим призвуци народне грчке музичке традиције итд.

-Определили сте се за форму која није превасходно аналитчлка студија и желели сте да привучете читалачку пажњу. Да ли можете да претпоставите која је то публика?

Пре свега, верујем да ће то бити његови верни обожаватељи „Ђокисти“. Затим сви они који воле његове песме, али и читалачка публика која би да се информише и сазна нешто више о њему и о времену у којем је стварао.