Астероид који је истребио диносаурусе, уништио и све што је било веће од пацова

Велики број откривених фосилних остатака из Колорада открива је детаље о томе, како су се сисари и биљке опоравили и развијали после разорног удара, на месту данашњег полуострва Јукатан на југоистоку Мексика. 

Током удара, ослобођена је висока температура, док су разне честице смањиле проток Сунчеве светлости, што је уништавало биљни и животињски свет.

Сматра се да је тада више од три четвртине врста на Земљи нестало.

Али живот се вратио, а копнени сисари почели су поново да се развијају.

Нова открића о опоравку живог света после удара, објављена су у студији аутора др Тајлера Лајсона у часопису Сајенс.

Фосили 16 врста животиња и више од 6.000 биљака пронађени су, током последње три године, на површини од 17 квадратних километара у близини Колорадо Спрингса.

Др Лајсон је рекао да се прича о опоравку организама чији су фосили пронађени, односи на територију Северне Америке.

Научници кажу да је после катастрофе, површина Земље била прекривена биљкама попут папрати, а највећи сисар који се могао наћи, није био већи од пацова.

У наредних 100.000 година јавиле су се шуме у којима су доминирале палме, а сисари су нарасли на тежину просечног ракуна.

„То је прилично брз опоравак или барем један аспект опоравка“, рекао је др Лајсон.

Даљи научни увид у даљу историју опоравка, сугерише да је у периоду од 300.000 година после удара, на Земљи већ било дрвенастих биљака, и дрвећа јачих и већих стабала, док су  сисари били биљоједи и тежили су као данашњи дабар.

Још толико је времена прошло док су се јавиле прве биљке махунарке – преци данашњег грашка и пасуља и сисари величине вука (око 50 килограма). Нове врсте биљака биле су и хранљивије и квалитетније што је такође утицало на физички опоравак и развој организама тадашњих сисара.

„Та тежина сисара је око 100 пута већа од тежине сисара који су једини остали након фаталног удара, што се сматра великом брзином опоравка“, уверен је др Лајсон који додаје да је разлог томе, између осталог, и недостатак присуства диносауруса, који су „оставили једну празну еколошку нишу да се попуни“.

Изнета теорија о опоравку живог света, наишла је на позитивне коментаре истраживача из целог света.

Стефани Смит из Музеја пољопривреде у Чикагу рекла је да оваква студија која се односи на једно подручје, може помоћи научницима да схвате сложеност опоравка у комбинацији са резултатима из других делова света.